Тим састављен од швајцарских и немачких научника открио је да тартуфи, који су обично међу најскупљим деликатесима, не складиште опасне нивое радиоактивних супстанци у поређењу са другим врстама гљива, наводи часопис „Биогеосајенсес“ позивајући се на резултате њиховог истраживања.
Научници су анализирали 82 бургундска тартуфа, прикупљена у Француској, Италији, Мађарској, Швајцарској и Немачкој током периода између 2010. и 2014. године. Тле у овим земљама није у потпуности здраво, с обзиром на нуклеарну катастрофу у Чернобиљу 1986, када се велика количина радиоактивних изотопа, попут цезијума-137, великом брзином проширила Европом.
„У сви тестираним примерцима откривена је занемарљива концентрација радиоактивног цезијума, чиме су сви ловци на тартуфе и њихови узгајивачи у већем делу Европе, а самим тим и ланци продавница и муштерије широм света, добили зелено светло“, наводи се у чланку.
Научници су објаснили да је у свим испитаним тартуфима вредност цезијума-137 била испод нивоа детекције, који износи 2 бекерела (мерна јединица за активност радиоактивног извора) по килограму, што је, према њиховим речима, далеко испод нивоа толеранције од 600 бекерела по килограму — што значи да су бургундски тартуфи безбедни за конзумирање.
Нејасно је и даље шта ове тартуфе чини далеко мање подложним радиоактивној контаминацији од других гљива. Научници који су спровели ово истраживање сматрају да је тајна у чињеници да тартуфи расту под земљом и имају јединствен механизам за апсорбовање хранљивих материја из земљишта. У сваком случају, да би се утврдио тачан разлог отпорности бургундских тартуфа на радијацију, неопходна су даља истраживања.
