Повлачењем дела својих трупа из Сирије Русија је показала да нема намеру да се било где заглибљује, већ да ће капацитетима које поседује одбранити оно што је до сада постигнуто, оценио је у емисији Спутњик интервју Владимир Трапара из Института за међународну политику и привреду.
Руска војска је, истиче он, остварила своје примарне циљеве у Сирији, а део ње остаје ту да те циљеве и заштити.
„Амерички председник Барак Обама није само прорицао, него и прижељкивао да се руска војска заглиби у Сирији. Али да би се неко заглавио у блату, мора да се спусти на копно. Међутим, Руси су своје акције претежно изводили из ваздуха, нису послали копнене трупе“, подсетио је Трапара.
Стеван Гајић са Института за европске студије оценио је да је, поред војних, руска интервенција имала и геополитички успех, јер сиријски председник Башар ел Асад остаје тамо где је и био. Још један успех је и што је Русија, посебно након терористичких напада у Паризу, легитимисана у јавном мњењу западних држава као сила која мења ствари на терену и бори се против исламизма који је ударио у срце Европе.
На питање колико је руски војни ангажман преокренуо ток рата у Сирији, Гајић је рекао да се права прекретница десила када је оборен руски „сухој“, након чега се нагло погоршавају односи између Русије и Турске, а Турска, која је у доброј мери била један од главних помагача ДАЕШ-а, доживљава политички крах и улази у врло опасну динамику која још увек траје.
„Можда у томе треба тражити један од узрока повлачења дела руских трупа из Сирије. Мислим да ова одлука не долази ни исхитрено, ни случајно“, оценио је Гајић.
Како је додао, треба сагледати ширу слику јер је тактика САД била генерално извлачење са Блиског истока, с обзиром на то да је Обама још 2011. објавио нову доктрину према којој је Пацифик у центру пажње.
„Али да би напустили Блиски исток није требало дозволити ниједној сили да у потпуности овлада овим тереном. Најбољи начин да се то постигне јесте да се што више држава уплете у што компликованији сукоб из ког се неће лако искобељати. Мислим да је Русија прозрела ту игру тиме што се није заглибила у сукоб“, објаснио је Гајић.
Према његовом мишљењу, ово повлачење може се посматрати управо у том контексту, јер је Русија можда антиципирала да би Турска, која се понаша као „топ који кад опали не знате куд ће да одлети“, могла са њом да уђе у сукоб много озбиљнијих размера.
Председник Српске групе Трилатералне комисије Јован Ковачић, међутим, сматра да је одлука Русије о делимичном повлачењу трупа из Сирије свакако плод договора Москве и Вашингтона и „добар знак“.
„Улазак Русије у решавање сиријског проблема је очито имао огроман ефекат. Сад су се стекли нови услови, нарочито овим потезом Русије, нове карте су на столу и Турска је у врло незавидном положају. До те мере да ако Ердоган настави овим путем може лако да се деси да остане без дела територије“, сматра Ковачић.
Америка је, напомиње он, јасно ставила до знања шта мисли о свему томе кад су Турци оборили руски авион и када је Турска рачунала на много јачу подршку Америке и НАТО а добила изненађујући одговор: решите то сами са Москвом.
„Турска се налази све више изолована и од стране својих НАТО савезника, и од Вашингтона. И мигрантска криза, и трговина Турске са ДАЕШ-ом — имате ужасан организам који нема везе са вером, гомилу криминалаца који на најмонструознији начин злоупотребљавају веру и ви тргујете са њима — то је нешто што не можете дуго да сакријете. Сада је све ово натерало и Европу и Запад да приону на хитно решавање овог проблема“, истиче Ковачић.
Кад је реч о преговорима о Сирији који су тренутно у току, Гајић сматра да ће одлука Русије бити добар подстицај за њих, али да није добро што у преговоре нису укључени Курди.
Према мишљењу Владимира Трапаре, Турска је кључну грешку у постављању према сиријском сукобу направила на почетку сиријске кризе 2011, кад се у потпуности сврстала уз САД и њихов идеолошки приступ сиријском проблему, а онда ишла из грешке у грешку, закључно са сарадњом са ДАЕШ-ом и обарањем руског авиона.
„Мислим да је велика добит САД што су се Русије и Турска посвађале захваљујући инциденту у новембру. Сада Турска више нема стратешку алтернативу Америци у виду Русије. Друго је питање зашто је Русија била спремна да затегне односе с Турском, а оно се тиче руске перцепције да је Турска највећи квариша у сиријском грађанском рату. Турска је за Русију најопаснији противник на терену ког је требало пошто-пото избацити из Сирије, што је Москва успешно урадила након обарања авиона. Руси су нешто изгубили да би нешто добили, Американци су добили нешто у виду кварења односа Турске и Русије, а Турска је изгубила све“, рекао је Трапара.
Кад је реч о могућој федерализацији Сирије као решењу, он подсећа да су Руси рекли да су бесмислена медијска наклапања да су се они о томе већ договорили с Американцима.
„Мислим да се нису договорили, али да и једни и други прижељкују неку врсту унутрашње поделе Сирије. Разлика је само у томе ко ће на крају имати тај контролни пакет акција у Сирији и ко ће имати свог човека у Дамаску. И око тога мислим да се на дужи рок Америка и Русија неће договорити“, сматра саговорник Спутњика.
На питање да ли је у Сирији могућ босански модел, за који је председник Републике Српске Милорад Додик рекао да би се завршио фијаском као и у БиХ, Трапара каже да је у Босни сукоб решен Дејтоном, али је проблем што од Дејтона до данас Американци и њихови савезници чине све да га подрију и да укину РС.
„Мислим да је Додик управо то имао у виду: да се бојао да ће Сирији бити продата мачка у џаку у виду Дејтона, али да ће онда накнадно то решење бити систематски подривано. Међутим, ја бих био оптимистичнији од Додика: у БиХ су Американци господари на терену, а у Сирији су то Руси. Руси неће дозволити да Американци подривају то могуће решење као што то чине у Босни. Управо те несугласице Американаца и Руса онемогућују да дође до Дејтона за Сирију“, закључио је Трапара.
Сличан став изнео је и Стеван Гајић, истакавши да ће ток преговора одредити стање на терену.
„Слажем се да босански сценарио није могућ. Оно што јесте могуће то је да се продуби курдска аутономија зато што се сиријско руководство с тиме слаже, али то опет увлачи Турску, којој је то најцрњи могући сценарио и која је спремна да се против тога бори и ширим ратом. Највећа загонетка је заправо шта ће бити следећи потез Турске, која се налази у углу јер је изолована и од Руса и од Американаца“, упозорио је Гајић.
