„Више пута смо као одговор на сличне спекулације позивали земље ЕУ као и Американце да посете Центар и лично се увере чиме се баве руски и српски стручњаци. Као што смо и очекивали они су то одбили“, рекао је Лавров.
Покушаји да се спречи да Србија сарађује са Русијом у хуманитарној сфери су подмукли, рекао је Лавров и додао да нема сумње да је тај центар потребан. Штавише, додао је, тај центар делује и регионално.
Лавров је такође потврдио да би стручњаци из руског центра могли да се прикључе радовима на деминирању Палмире.
Дачић је упитао шта ће руски шпијуни у Нишу јер „шпијуне обично шаљу на непријатељску територију“, а добро је познато какво пријатељство Срби осећају према Русима.
Лавров и Дачић су потврдили да ће до доласка премијера Русије Дмитрија Медведева у Србију бити завршен процес припреме споразума о статусу административних службеника Центра у Нишу.
Шеф српске дипломатије је прецизирао да би до посете Медведева требало да дође половином године или на јесен.
„Видећемо када ће то бити актуелно. У сваком случају биће после избора и формирања нове владе у Србији. Очекујемо да ће се то веома брзо завршити тако да негде средином године можемо да очекујемо посету или можда негде у рану јесен“, навео је Дачић.
Према његовим речима, Србија је свакако заинтересована да та посета буде што пре како би био потписан велики број билатералних споразума, меморандума и протокола.
Руски министар је навео да ће политички дијалог између две земље у наредном периоду бити веома интензиван.
„Међувладин комитет за трговинско–економску сарадњу интензивно ради, развија се војно–техничка сарадња“, рекао је Лавров.
Он је саопштио и да очекује да са српском страном размотри ситуацију у Европи, на Балкану и у свету у целини.
Српски министар је подсетио на предстојећу посету премијера Медведева Србији.
„Ми се спремамо да том приликом потпишемо неколико значајних билатералних споразума“, саопштио је Дачић.
Он је такође захвалио Русији на њеној подршци у различитим међународним организацијама и нагласио да је Русија за Србију важан спољнополитички партнер.
Србија нема амбиције да буде у НАТО–у
Дачић је поновио да Србија нема амбиције да буде у НАТО–у.
„Србија води политику војне неутралности. Нико у Србији не иницира питање чланства у НАТО. Немамо никаквих амбиција и наш народ уопште не подржава да Србија постане чланица НАТО–а“, рекао је Дачић.
Рекао је и да Србија жели да постане чланица ЕУ, будући да је то у њеним интересима, али да то не може бити науштрб њених добрих односа са Руском Федерацијом.
Дачић је подсетио и на подршку коју је Русија пружала Србији кад је реч о Косову и Метохији.
„Да нема Русије Косово би одавно било члан УН“, рекао је српски министар.
Лавров је подсетио на недавну годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, рекавши да последице те агресије до данас нису ликвидиране.
„Ни у Србији, ни у Русији нису заборавили тих 78 дана НАТО бомбардовања. То је жива рана на срцу Срба. Ми се према томе односимо са пуним саучешћем“, рекао је Лавров.
Русија се нада да ће ЕУ извршити притисак на Приштину по питању права косовских Срба
Москва се нада да ће ЕУ извршити притисак на Приштину како би испунила своје обавезе по питању обезбеђења права косовских Срба, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
„Права српског становништва у тој покрајини се свакодневно крше. Дешавају се саботаже споразума, који је постигнут између Београда и Приштине још у августу прошле године уз посредништво ЕУ, о стварању Заједнице српских општина на Косову“, рекао је он.
„Саботажа практичне реализације тог споразума не изазива неку посебну реакцију Брисела. То је алармантно. Сматрамо неопходним да ЕУ потврди своју репутацију објективног посредника и натера косовско–албанске лидере да испуне то што су потписали“, навео је Лавров.
Дачић: Још нисмо донели одлуку о Јеремићу
На питање о српском кандидату за место следећег генералног секретара УН Дачић је рекао да Србија још није донела одлуку о томе, али да ће је донети након консултација премијера и председника.
„У складу са тим ставом ћемо даље деловати“, додао је Дачић.
Лавров је подсетио да нови генерални секретар УН треба да буде изабран из редова земаља Источне Европе јер су сви други региони већ били заступљени на том месту.
Он је објаснио да укупно постоји пет регионалних група и да су све групе осим источноевропске у разним етапама постојања УН делегирале своје представнике на високи положај генералног секретара.
„Овог пута ми, као и све друге чланице источноеворпске групе, сматрамо да новог генералног секретара треба изабрати међу грађанима наших земаља“, рекао је Лавров.
