И немачка амбасадорка на Косову Ангелика Фиц и њене колеге из осталих земаља тзв. квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија) честитали су 26. фебруара Тачију на избору за председника. Његова свечана инаугурација најављена је за 7. април.
Анализа Бундеснахрихтендинста (БНД, немачка обавештајна служба) означена је као „поверљива“ и „службена тајна“, и носи датум 22. фебруар 2005. године. Како се наводи на сајту Викиликса, аутентичност процурелог документа од 27 страница потврдио је сам БНД, захтевом Викиликсу да га уклони. Документ представља анализу организованог криминала на Косову чије су вође, према оцени БНД-а, новоизабрани председник Косова Хашим Тачи, његов блиски сарадник Џавит Халити, иначе потпредседник Скупштине Косова и члан њене Комисије за европске интеграције, Тачијев финансијер (према наводу БНД-а) Екрем Лука, и Рамуш Харадинај, лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, и, попут Тачија и Халитија, један од некадашњих лидера Ослободилачке војске Косова.
БНД-ова поверљива анализа, али и извештај НАТО-а (Кфора) о Џавиту Халитију који је још пре неколико година процурио у јавност, откривају мрачну страну — прецизније: право лице — „младе косовске демократије“, али откривају и да водеће државе Запада, подржавајући Хашима Тачија и остале косовске челнике, јако добро знају да све време подржавају озбиљне, опасне криминалце и убице који чак — што је нарочито интересантно после терористичких напада у Паризу и Бриселу — имају и „врло блиске везе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима“.
„Косово важи за центар организованог криминала, одакле се управља криминалним активностима у целој Европи“, стоји у БНД-овом извештају. „Косово је подељено на три интересне зоне организованог криминала — Дреница, Дукађини (Метохија — прим) и североисточни део Косова око реке Лаб; њих контролишу бивше вође ОВК. Они су уско повезани са локалним факторима моћи и албанским политичарима који имају утицаја у јужним деловима Србије и у Македонији… Регију Дреница контролише тзв. Дреничка група око Тачи Хашима, Халити Џавита и Селими Реџепа. Та група уско сарађује са структурама организованог криминала у Албанији, Македонији, Бугарској и Чешкој. За ту групу ради и организована криминална група Лука Екрема“ која, наводи се даље, уз групу Рамуша Харадинаја контролише Метохију, тј. „регију Дукађини“.
Шта каже немачка обавештајна служба о Хашиму Тачију и његовим сарадницима? „Председник ПДК (Демократска партија Косова) Тачи спада у тзв. Дреничку групу. Групу воде, осим Тачија, бивши припадници ОВК, између осталих Халити Џавит (актуелни потпредседник Скупштине Косова — прим), Весели Кадри (актуелни председник Скупштине Косова), Селими Реџеп (посланик у Скупштини Косова, члан Одбора за унутрашње послове, безбедност и надзор над Косовским снагама безбедности), Лимај Фатмир (такође посланик у Скупштини Косова) и Краснићи Јакуп (бивши председник Скупштине Косова и вршилац дужности председника Косова).“
Тачијева Дреничка група, наводи се у документу, основала је своју „службу безбедности (…) коју су директно подржале чешка и албанска мафија у Републици Чешкој“, а сличним задацима се, следи из документа, бави и косовска обавештајна служба СХИК: „СХИК је у свом садашњем облику настала у другој половини 1999. у Приштини на иницијативу Тачија… Служба се практично бави шпијунирањем, застрашивањем и физичком елиминацијом демократских снага (преко професионалних убица), нарочито противника организованог криминала. У албанској дијаспори има добро организованих огранака СХИК-а. Мрежу у Немачкој води Укахаџа Хасан, који борави у Баден Виртембергу. На функцији координатора, који је изнад Укахаџе, фигурира Кељменди Ибрахим…“
Још неколицина, међу заиста бројним детаљима о Хашиму Тачију из извештаја БНД-а: „Преко Маљоку Флорима и његове фирме са седиштем у Приштини, „Салбатринг“, у којој има удела Халити Џавит, Тачи се повезује са прањем новца и кријумчарењем горива и цигарета… Тачи се (по стању из октобра 2003) доводи у везу са обимном трговином оружјем и дрогом преко Кељменди Мухамеда, који наводно живи у Хамбургу, и његовим братом Ибрахимом… Један од највећих финансијера Тачија и ОВК током рата на Косову 1999. и рата у Македонији била је група за организовани криминал окупљена око Мехмети Назара, званог Ник (Nick), који живи у Даласу/Тексас (САД)…“ И нарочито интересантан детаљ: „Тачи важи, поред (Џавита) Халитија, Селими Реџепа и Весели Кадрија, за налогодавца професионалног убице Африми, званог Бекими.“ БНД-ов документ, у вези с овим Афримијем, упућује на „прилог 1, т. 2.11“; тај документ, међутим, није доспео у јавност.
Тек, кад смо већ код ове врсте познанстава председника Тачија, споменути документ Кфора о споменутом Џавиту Халитију, потпредседнику Скупштине Косова (кога БНД описује као „сиву еминенцију“ Тачијеве партије и ставља га на прво место свог списка „кључних играча" у организованом криминалу на Балкану), говори и о извесном Хаскају (или Хашкају), „бившем снајперисти (ОВК) с репутацијом плаћеног убице, који наплаћује између 10.000 и 20.000 ДМ по нападу“: „Халити је са Хашимом Тачијем виђен у Хаскајевом друштву“.
Кфоров поверљиви извештај указује и на везу Тачијевог блиског сарадника Халитија са исламистичким екстремизмом: „Он (Халити) је такође повезан са (компанијом) ’Феникс‘. Ову компанију, базирану у Швајцарској, води Ћазим Осмонај, који је са Назимом Харадинајем веома близак пословни пријатељ Халитија. ’Феникс‘ има веома блиске односе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима (J2X HUMINT SUMMARY — 06 OCT 00; овај извештај, којим је наведена веза документована, нажалост није доспео до јавности — прим).“ БНД-ов извештај такође наводи да се „Халити повезује са ’Фениксом‘. То друштво има седиште у Швајцарској и воде га извесни Осмонај Ћазим и Харадинај Назим (рођак Харадинај Рамуша и блиски пословни пријатељ Халитија). Код Осмонај Ћазима се ради о Османи Ћазиму, крупној фигури у организованом криминалу са боравиштем у Хамбургу. Његова имовина у некретнинама у Хамбургу процењује се на 200-300 милиона евра“.
Није ово и једина веза Тачијевог непосредног окружења са исламистима. Кфороов извештај наводи и да је „Џавит Халити Зека присутан у исламистичким НВО организацијама… Халити је повезан са Амдијем Тачијем, председником исламистичке организације. Тачи и Халити граде, без икакве дозволе, огромну џамију у центру Приштине… Неке исламистичке НВО финансирају представнике ПДК-а (партија Хашима Тачија — прим).“ О приштинској џамији ће и БНД: „Постоје показатељи да је Халити себи створио нове изворе прихода код исламских организација које делују на Косову. Халити, нпр. води изградњу велике џамије у центру Приштине са партнерима који нису ближе познати. Његово ангажовање у вези с тиме изузетно му је великодушно плаћено од стране исламских организација које нису ближе познате.“
БНД у свом извештају има и одељак с насловом „Могућа улога Лука Екрема у финансирању тероризма“; Екрем Лука је, подсећамо, у овом документу описан као финансијер Хашима Тачија, с којим одржава и пријатељске односе, а иначе је „познати кријумчар сваке врсте робе: оружја, цигарета, горива, теретних возила, уређаја“. Немачка обавештајна служба, елем, говорећи о могућим Лукиним везама с тероризмом, наводи да је „Лукин број телефона био сачуван у једној бележници која је откривена у Операцији Висман (јануар — април 2000.) у Приштини и за коју се претпоставља да је припадала заменику директора КОФФ-а (Kosova Orphan and Family Fund) Салман Сааду… До које мере Лука може да се доведе у везу са овим кругом људи са исламистичке сцене за сада не може да се оцени“.
У оквиру споменуте Операције Висман, додајмо, према саопштењу Кфора од 18. децембра 2001. године, претресене су и канцеларије организације „Глобал рилиф фaндејшен“ (Global Relief Foundation), и тада су приведене три особе ради „испитивања о сумњивим активностима које укључују међународни тероризам“; саму „Глобал рилиф фaндејшен“ ће америчке власти затворити 14. децембра 2001. због подршке Осами бин Ладену, Ал Каиди и „другим познатим терористичким групама“…
Иако детаљи нису познати (широј јавности), из цитираних делова поверљивих извештаја БНД-а и Кфора који до јавности јесу доспели, као и пратећих штурих информација, очигледно је да су (макар две) особе из блиског окружења изабраног председника Косова, Хашима Тачија, осим што су као и сам Тачи до гуше уплетене у међународни организовани криминал, у некој мери повезане и са екстремним исламизмом и међународним тероризмом.
А шта је све још познато западним обавештајним структурама? Зар већ и ове информације нису довољне западним политичарима да откажу своју подршку јунацима ових извештаја, уместо што настављају да их подржавају? Зашто их подржавају, иако су упознати с њиховим криминалним активностима и везама с исламистичким екстремизмом? Колико ове особе, од Хашима Тачија надаље, угрожавају безбедност не само Косова, и не само Србије, већ и читаве Европе, и због чега им се то толерише? Питања је превише. А предстојећа председничка инаугурација Хашима Тачија, након ових открића, представља изванредну прилику западној међународној јавности да од својих политичких представника потражи барем неке одговоре…