У разговору за Спутњикову „Орбиту културе“, новосадска глумица открива да рад на лику крије и могућу опасност.
„Постоје улоге које вас опседају. Можда оне нису опсесивне саме по себи, зависи у ком вас тренутку затекну. Глумац се сусреће са различитим садржајима, световима, размишљањима. Неки карактери су веома захтевни и слојевити, морате да укључите цело своје биће да бисте их разумели и ослободили за њих простор у себи. И ту је опасност за глумца. Потребна је стабилност да не би помислио да си — неко други“, каже Јасна Ђуричић за Спутњик.
Зашто сте као првакиња у СНП напустили позориште и постали слободан уметник? Шта Вам је донео такав избор?
— Ансамбл, као затворени систем врло брзо досади. После кратког времена већ знате ко кад узима дах. Нисам неко ко је маштао о томе да остане до пензије у једној кући. Мени је постало тесно, с времена на време ми постаје тесно ма где била и морам да идем даље. Мислим да је то као и код већине људи, потреба за слободом и ширином.
Да ли је отежавајућа или олакшавајућа околност то што Вам је глумац Борис Исаковић партнер и у животу и на сцени?
— Ми смо баш имали среће. Има пуно глумачких парова, али ретко ко од њих много заједно ради. Борис и ја јесмо. Свакако да је то веома подстицајно. То нису свесне одлуке, кад живите заједно то се просто дешава. Кад смо били млађи, било је ту компетиције, ко ће више, ко ће боље, али и то је довело до свега овога.
Када би Вам редитељ дао задатак да на сцени одиграте Јасну Ђуричић, прецизно и тачно, шта бисте приказали, каква би то жена била?
— Најтеже је бити објективан према себи. Не знам, не би то, чини ми се, била нека занимљива улога. Уопште себе не сматрам приватно занимљивом особом. Мислим да сам прилично досадна, ћутљива, не умем да увесељавам људе… Нисам ништа од оног што се подразумева да глумица буде.
Има ли нешто што прижељкујете да Вам се догоди у времену које је пред Вама?
— Не, одавно сам себе извежбала да не очекујем ништа, односно да очекујем мало тога. Ако су велика очекивања, онда су велика и разочарења. Покушавам да останем реална, очекујем да се бавим стварима које ме занимају, које су провокативне, које ме ангажују целу. Нешто што би ме унапредило и у професионалном и у људском смислу.
