Доњи дом бразилског парламент гласао је великом већином за покретање процедуре опозива (импичмента) председнице државе Дилме Русеф, оптужене за манипулисање владиним рачунима ради прикривања растућег дефицита. Њена судбина сада је у рукама Сената, чије заседање се очекује у мају.
Гласање је одржано после ватрених говора посланика и страначких лидера, које је преносила телевизија и које је на стотине хиљаде грађана пратило на великим екранима у градским центрима. Присталице бразилске председнице носиле су црвено, док су они коју су против ње били у зелено-жутом.
Дилма Русеф негира све оптужбе и наводи да су њени противници организовали пуч, а владајућа Радничка партија обећала је да ће наставити борбу за одбрану Русефове „на улицама и у Сенату“.
Противници импичмента у бразилском парламенту огорчени су резултатом гласања, јер су очекивали да ће више парламентараца остати верно влади. Посланик Сиба Машаду за Спутњик каже да је оно што се догодило у недељу био покушај преврата, односно свргавања председнице Дилме Русеф.
„Следећа жртва ће бити бивши председник Луис Инасио Лула да Силва, јер су се ујединили председник доњег дома парламента Едуардо Куња, потпредседник Бразила Мишел Темера са неколико представника сектора судске власти, крупног капитала и медија. Осим тога, читав низ парламентараца је преко ноћи променио своју политичку оријентацију и став. Разочарани смо, јер су људи који су колико јуче били наши истомишљеници, у недељу потпуно другачије гласали“, огорчен је Машаду.
Владимир Травкин, главни уредник листа „Латинска Америка“ за Спутњик каже да је Бразил буквално подељен на пола, а зид изграђен на централном тргу бразилске престонице симболично одражава расположење грађана — половина становништва има поверења у Русефову и за то је да она настави рад на месту председнице, а друга половина је против тога.
„Веома је интересантан био и јучерашњи коментар бразилске штампе у вези са тим да у свим органима државне власти има много корумпираних. Могао се прочитати и врло индикативан цитат: ’Дилма ништа није украла, а суди јој банда лопова‘. Овај цитат одражава расположења великог круга људи. Сада предстоји следећа етапа, односно борба за Сенат. И та одлука, ако буде негативна, неће бити заувек, већ ће можда бити тако да Дилму Русеф удаље са позиције на неко време, на пример пола године. Током тог периода ће се највероватније водити напета борба за власт“, каже Травкин.
Он подсећа да је влада Дилме Русеф, која је левичарски оријентисана, наставила путем претходног председника Лула да Силве.
„Они су много учинили за бољи стандард Бразилаца, значајно је порасла средња класа. Можда не као у Европи или САД, али су људи почели осетно боље да живе. Бољи квалитет образовања, боља здравствена заштита, услови становања. Али баш та жеља људи да живе још боље лако је постала предмет манипулације од стране опозиције. Ипак, противници Дилме Русеф не говоре да је ’за боље сутра‘ неопходно много и тешко радити на томе“, наглашава Травкин.
Према његовим речима, економска криза у свету се одражава и на економију Бразила, јер опада потражња за робом коју та земља производи. Чак и велике бразилске компаније морају сада да „замрзавају“ своје активности или да продају део имовине, јер нема довољно потражње.
„Са друге стране, САД свакако пружају отпор влади Дилме Русеф. Американци су потпуно незадовољни курсом који спроводи њена влада левог центра. Такве тенденције можемо видети на територији читаве Латинске Америке — спроводи се тиха офанзива на левичарске владе од стране северног суседа“, категоричан је Травкин.
Уколико Сенат гласа за импичмент Русефове, судиће јој се пред горњим домом парламента, а ако буде проглашена кривом, биће смењена са функције. Током читавог процеса, бразилска председница имаће две прилике за подношење жалбе.
Уколико Дилма Русеф буде смењена, 75-годишњи потпредседник Мишел Темер обављаће функцију шефа државе до истека мандата 2018. године. Међутим, и против Темера се води поступак за импичмент због истих оптужби као у случају Русефове, а она га је прошле недеље оптужила да је један од вођа „пуча“ против ње.
Други у реду је портпарол Конгреса Едуардо Куња, којег је Русефова такође оптужила да јој смешта аферу. Против њега је у току истрага о наводном миту од више милиона долара. Трећи је Ренан Калхеирос, први човек Сената, против којег се такође води истрага због великог корупцијског скандала с државном нафтном компанијом „Петробрас“.
Иначе, Дилма Русеф рођена је 1947. године у породици која је припадала вишој средњој класи у Бело Хоризонтеу. Иако је желела да постане балерина, те аспирације је брзо напустила и придружила се левичарском покрету који се противио војној диктатури у Бразилу 1964.
Године 1970. је ухапшена и три године је провела у затвору, где је чак ни мучење електро-шоковима није сломило.
У политику је ушла под окриљем бившег председника Да Силве, а 2010. године постала је прва жена председник Бразила. У марту 2013. године била је на врхунцу популарности, са подршком од готово 80 одсто грађана, због великих напора да искорени сиромаштво и глад у тој земљи.
Слови за врло темпераментну жену, бритког језика и плаховиту, па није тешко поверовати њеним тврдњама да се сада, када се бори за опстанак у политици, неће лако предати.
