„Никад нисам био антисемита. Нисам могао да верујем грозотама које су рађене. Нисам уплетен у убијање Јевреја и ратних заробљеника“, говорио је током Нирнбершког процеса Херман Геринг, други човек режима Адолфа Хитлера.
Осуђен је на смрт вешањем.
То што је Геринг негирао злочине, али се испоставило да постоје и документи са његовим потписом, никако не значи да сви који су некад тврдили, који сад тврде, или ће некад можда тврдити да нису антисемити лажу, и да ће се ипак испоставити да мрзе Јевреје.
Наиме, такве логичке паралеле су нелогичне, чињенично нетачне, па чак и веома опасне.
Међутим, сличне „логичке“ паралеле пре неколико дана појавиле су се у ауторским текстовима „Вашингтон поста“. Доиста, не тичу се антисемитизма, али се тичу допинга у спорту и свакако су опасне.
Језиве конструкције
„Новак Ђоковић није оптужен за допинг, али звучи језиво као Ленс Армстронг“, наслов је текста у којем је најбољи српски и светски тенисер Новак Ђоковић доведен у исту раван са бившим првим бициклом Ленсом Армстронгом, који је пре признања да је користио недозвољена средстава нападао медије који су о томе писали.
Ђоковић је, пак, на питање Си–Ен–Ена о допингу у тенису одговорио да медији покушавају да креирају такве приче, али да докле год нема доказа да неко користи допинг, спорт је чист, и треба га таквим и одржати.
Међутим, кад се споје бабе и жабе, упореди неупоредиво, добије се конструкција која директно „таргетира“ непобедивог Новака, па Ђоковић мора да доказује невиност.
Ситуација је апсурдна и смешна, као у вицу о саобраћајном полицајацу који заустави неког возача, и кад прочита у исправама да се возач зове Милорад, каже: „Па и ја сам Милорад, ми смо род“.
Да није реч о угледном дневнику, нико на такве инсинуације не би ни обраћао пажњу, али то што се на страницама „Вашингтон поста“ појављује такво калемљење указује на то да је можда у питању „тренд напада“ на Новака.
Рекорди у низу
Ђоковић је недавно у Берлину примио по трећи пут признање „Лауреус академије“ за најбољег спортисту света за 2015. годину.
Такође, почетком ове године је пети пут узастопно изабран за најбољег спортисту Балкана, у традиционалном избору Бугарске националне агенције.
Уз све те победе, Ђоковић је у таквој форми да кидише на до сад необорене рекорде — како у тенису, тако и у професионалном спорту уопште. И што је још важније, да постави своје рекорде.
Притом, Новак Ђоковић је срушио и основну матрицу (западног) схватања тениске игре — јер годинама показује да то није игра само за властелу… Или оне који на њих личе.
И онда, као такав, смета. А кад Новаку не могу ништа, онда смишљају оптужбе за Ђоковића.
„Све док не постоје докази, тенис је чист. Незгодно је што се прича да у тенису постоје клађење, намештања, допинг, али мислим да анти–допинг агенције и органи управљања морају да изнесу доказе. Поносан сам што сам део спорта који је чист“, рекао је Ђоковић.
Дакле, све док не постоје докази, Ђоковић је чист. И не мора да доказује невиност. На свима осталима је да изнесу чињенице. Или да ћутке гледају Новакове рекорде.
