Свима којима током предизборне кампање политичари и њихове партије дојаде или би да од њих „главу охладе“, закон је омогућио готово три дана изборне тишине.
За парламентарне, покрајинске и локалне изборе ове године у Србији она је ступила на снагу 21. априла у поноћ и трајаће до затварања биралишта 24. априла.
Закон не прати време
За то време не сме бити страначких скупова, а медијима је забрањено емитовање њихових порука и прогноза. Такође, забрањено је слање порука бирачима и постављање пропагандног страначког материјала на удаљености мањој од 50 метара од бирачког места.
Иако су из Републичке изборне комисије током пређашњих изборних циклуса наглашавали да је интернет такође средство јавног информисања и да се изборна тишина односи и на њега, друштвене мреже и блогови нису контролисани, а и због природе медија не могу бити контролисани.
Бојан Клачар, програмски директор Цесида, каже за Спутњик да закон није уважио чињеницу да се много тога променило од 2000. године кад је усвојен и да фактички друштвене мреже и интернет ни на који начин не подлежу контроли, јер се ниједно тело њима додатно не бави.
У пракси најчешће имамо ситуацију да се предизборна тишина поштује на класичним медијима, а да поље интернета и друштвених мрежа остане нетакнуто.
„Објективно говорећи, било би га веома тешко и регулисати, али без обзира на све то било би важно да се на неки начин нека институција одреди и према том питању“, сматра Клачар.
Преко четири милиона користи интернет
Он додаје да што се тиче радио станица и телевизија постоји олакшавајућа околност што построји РЕМ који објављује подзаконски акт, односно освоја правила, па медиј може да сноси одређену консеквенцу према закону о електронским медијима.
Према подацима Републичког завода за статистику 63,8 одсто домаћинстава у Србији је у 2015. имало интернет.
Такође, према подацима које за Спутњик износи интернет консултант Драган Варагић две трећине становништва Србије користи интернет.
Од тога је активних корисника преко 60 одсто.
Варагић за Спутњик каже да је око четири милиона људи у Србији само на Фејсбуку, а да је број оних који је на интернету и већи од овог броја. Међутим, како каже, перцепција шта су вести је врло различита од циљне групе до циљне групе. Такође, политика не занима све оне који су на интернету.
„Само 55 одсто корисника интернета прати вести неке. Најмлађа генерација много више пажње обраћа на садржаје који немају много везе са класичним садржајима медија. Они гледају неке јутјуб канале, комуницирају преко ’Вајбера‘, ’Месинџера‘… За њих је вест оно што су сазнали од пријатеља“, додаје Варагић за Спутњик.
Изборна комисија у Хрватској је, подсећа Клачар, контролисала и друштвене мреже, док се у Србији РИК тиме није бавио и нема суштински мандат да се тиме бави.
„Међутим, они су ту имали половичног успеха из простог разлога што друштвене мреже нису на такав начин, нити устројене, нити функционишу на исти начин као што функционишу штампа или телевизија“, закључује Клачар.
Тренд у свету јесте да се период трајања предизборне тишине релаксира.
Изборна тишина не постоји у већини западних земаља, а најдужа је у Словачкој и траје седам дана.
Дакле, коме је до изборне тишине, нека не иде на Фејсбук и Твитер. Боље то сами себи забраните, него да вам неко други то ограничава. Ипак је ово Србија, а не Турска.
