Контакт са колегама из руске царине је начињен, и у току је процес започињања техничких преговора о успостављању „зеленог коридора“.
„Управо спремамо позив за руску страну који ће бити упућен данас или сутра, како би ти преговори што пре почели“, изјавио је за Спутњик заменик директора Управе царина Србије Душко Маринковић.
Он је објаснио да категорија „зеленог коридора“ подразумева примену посебних олакшица и убрзање царинских процедура при промету робе, што омогућава бржу отпрему и прелазак робе преко царинске линије уз минималне административне препреке.
Од такве трговинске размене обе стране могу да имају вишеструку корист, а свакако највећу би имала пословна заједница, додао је он.
„У току дана или сутра ћемо послати позив колегама из руске царине за заказивање састанка како би започели преговоре у циљу даљих договора на закључивању споразума који би нам омогућио убрзање царинских процедура на основу најавних података и уз узајамно признавање одређених царинских и других граничних контрола“, прецизирао је Маринковић.
Управа царина је упозната са чињеницом да је руска царина и са другим земљама закључила сличне споразуме, који, верује, могу да послуже као образац за закључивање евентуалног споразума између руске и српске царине.
Управа царина ће бити спремна да спроведе сваки договор о успостављању „зеленог коридора“ са Русијом, нагласио је он, али и подсетио да је та институција извршни орган у саставу Министарства финансија.
Царинска служба није инстанца која самостално може да испреговара споразум и да га закључи, али, додао је, сигурно неће бити ни кочница развоју српске привреде, тако да ће све што буде договорено на нивоу Владе и уз сагласност Министарства, свакако бити спроведено у пракси.
„Ми у сваком случају поздрављамо сваку иницијативу која би довела до побољшања привредних активности, до привредног раста и економског опоравка земље и то је у овом моменту један од приоритета Управе царина“, нагласио је Маринковић.
И „зеленим коридором“ против слабог извоза
Србија је са Русијом још 2000. године потписала Споразум о слободној трговини, који јој практично омогућава бесцарински извоз домаће робе. Погодности тог споразума, које је добила ретко која држава, међутим, нисмо искористили.
Насупрот очекивањима, извоз у Русију у 2014. је после четворогодишњег раста, био три одсто мањи него 2013. Вероватно би резултат био далеко гори да извоз прехрамбених производа није био 66,7 одсто већи, првенствено због ембарга који је августа те године Русија увела на увоз прехрамбених производа из ЕУ као одговор на санкције Запада због ситуације у Украјини.
Сличан тренд је настављен и у прошлој години када је, према расположивим подацима Министарства трговине, у првој половини забележен пад укупног извоза од 19 одсто, иако је продаја прехрамбених производа на годишњем нивоу порасла 40 одсто.
У међувремену су организовани многи сајмови, заседали мешовити српско-руски комитети за привредну сарадњу, размењивали смо привредне делегације, али осим лепих речи о могућностима, мало шта је остварено, како је у недавном интервјуу за Спутњик „признао“ и потпредседник Владе Ивица Дачић.
Он је оценио да као држава нисмо довољно организовани да системски приђемо том послу.
„Док нас с једне стране Америка и ЕУ прозивају да нисмо увели санкције Русији, ми имамо смањење спољнотрговинске размене, за разлику од тих земаља које су наводно увеле санкције, а имају повећање спољнотрговинске размене са Русијом“, навео је тада Дачић.
Најава отварања техничких преговора о „зеленом коридору“, који би био од користи домаћим произвођачима и целој пословној заједници, могла би бити знак да се ипак кренуло с мртве тачке.
Да је скори договор о „зеленом коридору“ могућ најавила је и заменица шефа руске царине Татјана Голендејева, истакавши да у Москви желе да што пре олакшају и убрзају увоз робе из Србије.
Она је напоменула да Царина Руске Федерације Србији нуди „зелени коридор“, попут онога који имају са Италијом, Кином и Турском.
Ако се интензивирају преговори на релацији Москва—Београд, целокупан посао око „зеленог коридора“ би се могао завршити у неколико наредних месеци јер, што је посебно важно, постоје добра воља и услови за то, казала је Голендејева.
Протокол о размени података о вредности робе у промету између Србије и Русије је потписан у октобру 2014. године, али још није дефинисан начин на који ће се то чинити.
За нови корак сарадње потребно је да се дефинише међусобна комуникација између две царинске службе. Да би „зелени коридор“ могао да функционише, потребна је електронска размена података и пролаз граничних прелаза без царинских формалности.
Голендејева је изразила уверење да ће се у блиској будућности постићи договор између царина Русије и Србије и да ће „зелени коридор“ функционисати. Оптимиста је, каже, јер су односи између наших држава одлични, а такође и између царинских служби.
