Током дводневног заседања Kомисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да ради према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са деловањем кардинала Степинца у поменутом периоду.
То, како се наводи у званичном саопштењу, што објављују црквени медији, неће омести „канонизацију блаженог Степинца“, што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Свете Столице.
Предвиђено је, наводи се, да заједничка комисија састављена од хрватских и српских стручњака ради поновног и заједничког сагледавања Степинчевог живота у времену пре, за време и након Другог светског рата има низ заседања, а њен рад би требало да буде довршен у року од 12 месеци.
Комисија је установљена на иницијативу папе Фрање, након неколико сусрета и консултација између представника Свете Столице, Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, ради потребе разјашњења неких питања из историје, а у вези са деловањем кардинала Степинца.
Комисијом председава пречасни Бернард Ардур, који је председник папинског Одбора за историју.
У раду Комисије учествовали су из Католичке цркве у Хрватској кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки преузвишени Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски Антун Шкворчевић, бискуп пожешки Јуре Кришто с Хрватског института за историју и Марио Јареб из Хрватског одбора за историју.
СПЦ су представљали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачки и љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и професор Дарко Танасковић, амбасадор и стални изасланик Србије при Унеску.
