„То је дрога која може да се узгаја на територији Србије у природним условима. Поред тога, узгаја се у вештачким условима у лабораторијама. Процес производње је једноставан, па је зато доступна и онима који немају средстава да себи приуште неке скупље дроге“, рекао је Пекић за Танјуг.
Поред узгајања марихуане на домаћој територији, она у Србију долази са подручја Албаније, преко Косова и Меторије, из Црне Горе, и један мањи део из Македоније, навео је Пекић.
Према његовим речима, тешко је определити колики је тачан број конзумената марихуане у Србији, јер су „једни зависници, а други је само пробају из знатижеље“.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, марихуану је међу одраслом популацијом између 18 и 64 године конзумирало 7,7 одсто популације некада у току живота, док ју је у претходних 12 месеци конзумирало 1,6 одсто одрасле популације.
То су, међутим, званични подаци, а претпоставља се да је број конзумената знатно виши.
Према објашњењу које се може наћи на сајту Канцеларије за борбу против дрога, марихуану чине листови и цветови канабиса (индијске конопље), док је њен модификовани облик са знатно јачим дејством — дрога позната као сканк.
Од канабиса, који као индустријска биљка води порекло из средње Азије, механичким или хемијиском путем добијају се и хашиш и хашишово уље.
Улична продајна цена марихуане у Србији варира и зависи од много фактора, а просечно се креће око 500 динара за пола грама, један грам је 1.000 динара, пет грама кошта око 3.000 динара, а 10 грама око 6.000 динара, наводи се на сајту Канцеларије.
Марихуана се најчешће пуши у ручно прављеним цигаретама познатим као „џоинт“, у разним лулама и наргилама, а припрема се и као чај, док маштовитији конзументи са њом спремају пите или колачиће.
Главни психоактивни састојак марихуане је тетрахидроканабиол (ТХЦ) и може варирати у распону од 0,1 одсто до преко 5 одсто, док тетрахидроканабинола у хашишу има око 10 одсто, у сканку 20 одсто, а у хашишовом уљу чак до 50 одсто.
Канцеларија за борбу против дрога наглашава да су знаци распознавања конзумента канабиса махом еуфорично расположење, дезоријентисаност, напетост, поспаност, заборављање, напади параноје, страха или смеха, затим закрвављене очи, повећан апетит, убрзан рад срца, широке зенице, црвенило беоњача, сувоћа уста, појачана жеђ…
Веома је важно истаћи да конзумирање канабиса ствара психичку, али не и физичку зависност, а престанак конзумирања не изазива апстиненцијалне кризе.
Међутим, последице коришћења су многобројне и могу се испољити у оштећењу мозга и централног нервног система (оштећења меморије и недостатка мотивације), као и у поремећају рада срца (повећању крвног притиска, аритмије).
Повећава се и ризик од малигних обољења, хроничног бронхитиса и других проблема са дисајним путевима.
Хашиш се такође добија од индијске конопље, а налази се у длачицама којима је прекривено читаво стабло биљке канабиса, а нарочито длачице листа.
Овако добијена материја се пресује у различите облике.
Цена једног грама на нашем тржишту се креће између 1.000 и 1.500 динара. Хашиш је доста јачи од марихуане, али не и од сканка.
Конзумира се пушењем, и то помоћу наргила и других врста лула, инхалацијом и кувањем чајева.
Основно дејство узимања хашиша су визуелне халуцинације, губитак временске и просторне орјентације, као и моћи расуђивања.
Од хашиша се добија хашишово уље, које изгледа као растопљена чоколада, а конзумира се тако што се цигарета натопи хашишовим уљем и потом пуши.
Сканк се производи у илегалним лабораторијама, где се узгајају биљке у вештачким условима, по строгим процедурама.
У тим лабораторијама ништа није препуштено случају, од одабира земљишта, процеса наводњавања, прехране биљака, температуре ваздуха у просторији, до сталног излагања вештачким изворима светлости.
Тај начин производње може дати и до три бербе годишње, а такође је повећана количина активне супстанце ТХЦ, која иде и преко 20 одсто, што такође повећава цену сканка на илегалном тржишту, кажу подаци Канцеларије за борбу против дрога.
