Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин је овог викенда у Косовској Митровици изјавио да је основ решења косовског проблема поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН). Да ли у тој изјави постоји још нешто осим понављања познате принципијелне политике Русије у односу на Косово и Метохију? На то питање аналитичар и добар познавалац косовске проблематике Душан Јањић за Спутњик прво напомиње да се озбиљна дипломатија, каква руска засигурно јесте, оглашава када нешто треба посебно да нагласи и поручи.
Изјава Чепурина значи да са тим руским ставом треба рачунати у свим спекулацијама и политичким и дипломатским разговорима који се воде или ће се водити у Генералној скупштини УН, или на билатералним нивоима, или на нивоу Србија—Брисел—Вашингтон.
„Ја знам да постоји иницијатива да се садашњи степен нормализације односа Београда и Приштине претвори у неку врсту резолуције, било у Генералној скупштини, било у Савету безбедности УН“, каже Јањић.
Резолуцијом верификовати суверенитет Косова
Та иницијатива, објашњава он, значи „да се одмери, види да ли су, с обзиром на досад постигнути степен ширења суверенитета Приштине на целу територију Косова, створени услови да се убрза процес признавања Косова, односно његовог увођења у УН“.
По његовом мишљењу, ти разговори који теку, иницијативе, чак и не морају у крајњој линији да доведу до измене Резолуције 1244 у Савету безбедности УН.
Брана томе су кинески и руски вето, јасно је то иницијаторима. Зато могу, напомиње Јањић, да доведу до нове Резолуције Генералне скупштине УН.
„У тој новој резолуцији би се спомињала Резолуција 1244, али и објективно, верификовало ново стање и олакшао улазак Косова у УН, макар то било у статусу посматрача који сада има Палестина“, каже Јањић.
Он прецизира да су у првом плану те резолуције два циља — даља редукција присуства УНМИК-а на Косову и верификација стања на терену, или, како се то каже, оснаживање процеса нормализације односа Београда и Приштине.
Консултације на различитим нивоима
На питање на ком су нивоу те иницијативе за промену Резолуције 1244, Јањић каже да сигурно зна да се о томе воде консултације разних нивоа, јер је, каже, и он био консултован. Не би га, додаје, изненадило да некаква резолуција прође. Истичући да су иницијатори промене Резолуције 1244 углавном са Запада, он напомиње да они рачунају да ће наћи формулу у којој ће под обећањем убрзања процеса пријема Србије у ЕУ, а зарад олакшања процеса нормализације односа и проналажења такозваног новог формата преговора, да придобију можда и Београд.
„Са Београдом или без њега, та резолуција може да прође Генералну скупштину, али сигурно да би им било боље да се не конфронтирају са Београдом, па ће поучени и охрабрени искуством из 2010. пробати то и овога пута“, каже Јањић. Он је подсетио да је уз подршку тадашњих српских власти, 2010. Генерална скупштина донела резолуцију о измештању дијалога Београда и Приштине из УН у ЕУ и Брисел.
На питање шта је са ставом Београда о том питању, Јањић наводи да засад нема јавних знакова да учествујемо у консултацијама, али и сматра мало вероватним да се у тим експертским, широким консултацијама о новој резолуцији не питају и наши званичници.
Он ипак напомиње да је у најновијем шестомесечном извештају Београда о стању на Космету у Генералној скупштини УН новина да је велику пажњу посветио етничким инцидентима, што би требало да буде озбиљан аргумент Београда за задржавање Резолуције 1244.
Улога Русије и Кине
Јањић сматра да најновија збивања у Турској могу донети и додатне притиске на Београд.
„Рачуна се да ће догађаји у Турској само охрабрити иницијаторе нове резолуције јер се дешава нова дестабилизација Балкана и директно угрожавање позиције Србије на Косову, али и у Санџаку“, каже Јањић.
Он напомиње да то што је рекао амбасадор Чепурин о Резолуцији 1244 никако не значи да Москва нема развијену стратегију.
„Она ће принципијелно бити на том становишту и има право да реагује, да се прилагођава, да, уважавајући интересе Србије, уважава интересе Москве за присуство на Балкану и за евентуално ширење утицаја изван словенске популације, значи Русије на Косову“, истиче Јањић. Западни Балкан је, како напомиње, западно крило блискоисточне кризе, а Русија је директно укључена у разрешавање питања Сирије.
„Сигурно да је процена Москве да док год чврсто држи Резолуцију 1244 у својим рукама, она има снажан преговарачки адут и према Вашингтону и према Бриселу, па и према Београду“, закључује Јањић.
Он је подсетио и на непромењени став Кине, још од времена када су она и Русија блокирале Ахтисаријев предлог промене Резолуције 1244.
„Лично сам чуо од представника Владе Кине још 2005, три године пре блокирања промене Резолуције 1244, да може и Русија, па чак и Србија да пристане на независност Косова, али да они неће пристати док не разреше две ствари. Прво је принципијелна међународно правна позиција и добијање гаранција САД да ће поштовати позицију Тибета у Кини, а друго да заузврат траже почетак политичке реинтеграције Тајвана. Дакле, Кина има врло јасно дефинисане захтеве у случају чак и да Београд призна независност Косова“, рекао је Јањић за Спутњик.
