На чему се заснивају Ваше невероватне претпоставке да је руски авион у новембру прошле године оборен уз знање НАТО-а?
— Према мојим информација, у томе су им помогли један амерички и један саудијски авион за рано откривање „авакс“. Такав авион као што је руски бомбардер се не може лако оборити. Требало је усмерити ловца према циљу. То могу урадити само авиони типа „Авакс“.
Одакле су се појавили „авакси“?
— Амерички авион је кренуо са Кипра, док је други полетео из базе у Саудијској Арабији. У случају преласка границе — ако до тога дође — НАТО има своја правила, и познате су последице до којих то доводи. Обично са авионом који крши ваздушни простор комуникацију успостављају цивилни органи контроле лета. Они пилоту скрећу пажњу на кршење ваздушног простора или га позивају да слети. Ако је то недовољно, прикључују се војне структуре, чије су крајње мере у мирно време да натерају пилота да слети. То што се тамо десило никако не одговара општеприхваћеним правилима. Они су оборили руски авион јер су то и желели.
Ко је желео да дође до тога?
— Треба полазити од тога да, ако се не придржавају тих међународних правила, иза тога стоји политички интерес. Циљ је вероватно да се наруше односи Турске и Русије, који су, између осталог, били у процвату — у мери у којој се то и десило након инцидента.
Прошле године је под америчким притиском ЕУ прекинула градњу гасовода „Јужни ток“. Неколико недеља касније Русија и Турска су успеле да нађу замену „Јужном току“ — „Турски ток“. То је било у супротности са санкционом политиком САД против Русије. Полазећи од тога, могу се извући закључци о реакцији Американаца.
Међутим, ипак је турски ловац оборио руски авион. Зашто Ердоган ризикује односима са Русијом?
— Сада турска страна на сваки начин истиче да је међу пилотима који су донели одлуку да се обори „сухој“ и турске Владе огромна дистанца. Говорећи да је одлука да се нападне авион — одговорност пилота, Влада се максимално дистанцира од сопствених Оружаних снага. Остаје да се претпостави да су пилоти самостално полетели са базе Инџирлик. Недавни пуч нам је показао да унутар турских Оружаних снага били процеси који су натерали турску власт да предузму оштре мере. Ко изводи пуч, њему неће задрхтати рука да обори руски авион.
Међутим, у почетку је Ердоган стао на страну пилота. Пола године је прошло пре него што се извинио. Откуд такав заокрет?
— У таквој ситуацији треба разматрати политички и људски фактор. Шта остаје турском председнику у таквој ситуацији осим да каже да се то десило по налогу турске Владе? Политички је то било веома сложно. Након свега, могу се разумети одређене изјаве Ердогана. Касније није пропустио ниједану прилику да изађе у сусрет руском председнику. Зато треба размислити шта је натерало турског пилота да сам обори руски авион. То питање тражи одговор. Турска Влада треба да одговори на њега, чак и ако се тиме наруше односи са НАТО-ом, САД или Саудијском Арабијом.
Након помирења Турске и Русије у Турској се дешава војни пуч. НАТО је морао нешто да зна о томе?
— Моји турски пријатељи о свим војним пучевима, почевши од 1945. године, не разумеју зашто је уопште потребно гатати ко стоји иза тога. У Турској стално говоре да иза њих стоје САД.
Ако се погледа политика САД последњих година, треба рећи да је њихов циљ да увуку Русију у политичку и економску кризу. Ако тако важна земља као што је Турска одједном почне да се води сопственим интересима у односу на Русију, САД треба да предузму мере. Зато је, по мом мишљењу, потпуно јасно да су САД умешане у турску војску. Зато је потпуно логично да је у Турској изведен војни пуч како се не би довела у опасност политика Вашингтона према Русији.
Ердоган иде на састанак са Путином. Зашто он након пуча прво иде управо у Русију?
— Постоје гласине да су Ердогану живот спасиле информације које је добио од Русије. Руска страна је Ердогана изгледа упозорила о његовој безбедности у летовалишту Мармарис. Руси, наравно, слушају све из својих база у Сирији, и упозорили су га. Прошли пут је турски председник након такве ситуације прво отпутовао у Вашингтон. Међутим, Ердоган очигледно жели да прво посети оне са којима може да сарађује и који су му спасли живот, ако је то истина.
На који начин ће се развијати улога Турске у НАТО-у и њени односи са САД. Турска је ипак друга по бројности војска НАТО-а.
— Односи са САД сада тако пуцају да се не зна да ли ће се прекинути. То се односи и на мисију Бундесвера као члана НАТО-а у Турској. Ми нисмо у Турској зато што је Сирија напала Турску, већ зато што Турска отворено долива уље на ватру грађанског рата у Сирији. Ердоган учествује у стварању хаоса у Сирији, а ми имамо посла са стотинама хиљада жртава. То значи да Бундесвер не штити савезника већ га својим присуством бодри да настави своје агресивне мере против суседа. Ова шизофренија је неодвојиви део НАТО-а.
