Шта је од тога истина, за Спутњик открива Јапанка Наоко Кодама која у Русији живи више од 20 година. Удата је за Руса и имају двоје деце. Предаје јапански језик у оквиру Јапанског центра културе на Факултету журналистике на Московском државном универзитету „Ломоносов“ и ужива у свом послу.
Како је све почело
Наоко је живела у граду Сапоро у Јапану и студирала руски језик на Универзитету Хокаидо.
„Русија је за мене била потпуно нова земља, руска култура ме је привлачила. Што сам више учила и знала, све су ме више интересовали језик и култура“, каже Наоко.
Када се 1992. године, преко групе за руски језик у којој је студирала, појавила могућност да отпутује у Москву и проведе месец дана живећи са руском породицом, Јапанка ју је оберучке прихватила.
Руси су се јако допали Наоко, увек су јој прилазили на улици или у метроу и питали да ли јој треба помоћ. Доброта и брига Руса су је дубоко дирнули.
„Та врста пажње увек прија“, признаје уз осмех Јапанка.
Једноставно волим мужа јер је такав какав је
Када је схватила да о Русији жели да сазна више, прикључила се друштву у оквиру којег су Јапанци могли да комуницирају са Русима. Једном приликом је то друштво организовало забаву на којој су се упознали Наоко и њен будући муж Денис Исајев, који је тада стажирао на Универзитету Хокаидо. Временом је њихово пријатељство прерасло у љубав. Све се дешавало спонтано и природно, каже Наоко.
„Денис је добар човек. Увек сам желела да се удам за човека који ће ме подржавати у мојим намерама, чак и ако сви остали буду против. Денис је управо такав човек. Националност ми уопште није важна. Није пресудно то што је он Рус, већ зато што је такав какав је.“
Наоко је 1994. године дошла у Москву како би наставила своје школовање. Уписала је Факултет руског језика и књижевности на Руском универзитету пријатељства народа. Денис и Наоко су се 1997. године венчали и до данас живе у Москви. Денис ради као коментатор сумо рвања за руски канал „Евроспорт“.
Националност није важна
На питање које вероватно мешовити парови не воле: „Како се ваши пријатељи и ваше породице носе са тим што је ваш партнер из друге државе?“, Наоко одговара:
„У мом случају нико није био против. Пре него што смо се венчали, Денис и ја смо били у вези 4 године и за то време сам га упознала са својом породицом. Он се свима допао. То што потиче из друге државе и културе, никоме није сметало.“
Наоко, додуше, додаје да постоје одређене разлике које се тичу исхране. На пример, пиринач је за Русе тек додатак неком другом јелу. У Јапану пак ако неко не поједе пиринач до краја, то оставља врло лош утисак. Јапанци имају много веће захтеве у смислу тога шта једу и како спремају храну.
У глобалу, ако се пореде односи према браку у ове две културе, онда се може рећи да у Јапану постоји много већи број правила, а у Русији постоји већа слобода у свакодневном животу.
„Па ипак, не могу рећи да су те разлике тако драстичне. Вероватно би неко желео да чује да су наше културе потпуно различите, али то није тако. Никада у односу са мужем нисам осећала те неке културолошке разлике. На крају крајева, љубав је оно што спаја људе“, додаје Наоко.
Уздржани Јапанци и страсни Руси: Истина или мит?
Уврежено је мишљење да Јапанци нису склони да показују своја осећања у јавности, док је у Русији потпуно нормално видети парове који се грле или љубе на улици. Наоко коментарише:
„Јапанци заиста јесу скромни. Не љубе се пред другим људима и највише што могу да ураде у јавности то је да се држе за руке. О томе да је неко заљубљен или да воли може се код Јапанаца видети у очима. Ипак, не мислим да то зависи од менталитета нације, пре мислим да то има везе са васпитањем. У Русији на пример има људи који се радо грле или љубе на улици, али и људи који нису спремни то да раде у јавности.“
По мишљењу Наоко, Јапанци су практичнији од Руса јер када позову девојку на састанак они тачно све испланирају и увек знају куда ће са својом изабраницом ићи и шта ће радити. Са друге стране, Наоко је приметила да девојке у Русији воле када им се поклања цвеће, а признаје да и она сама то воли. Јапанке пак некако рационалније гледају на то и сматрају да је са букетом цвећа незгодно шетати се по граду. У целини, Руси и Јапанци су, сматра Наоко, заправо слични, посебно данас када је све више уобичајено да оба пола равноправно учествују у одржавању дома.
О васпитавању деце
Наоко и Денис имају двоје деце — сина Свјатослава од 11 и кћерку Анастазију од седам година. Деца расту у мешовитом браку и зато говоре два језика. Са оцем и баком деца разговарају на руском, а са мајком само на јапанском. Међусобно деца говоре јапански. То правило важи чак и кад је цела породица за столом.
„Ми славимо и руске и јапанске празнике, па тако, на пример, 3. фебруара славимо Сецубун, а у пролеће Ускрс када бојимо јаја и идемо у цркву“, говори Наоко и нада се да њена деца неће осећати било коју врсту дискриминације.
„Децу учим да буду добри људи. Желим да цене човека, а не његово порекло или националну припадност. Зато чиним све како би они постали паметни, а не површни људи“, категорична је Наоко.
Стрпљење је јемство успеха
Наоко за крај говори шта је тајна успеха опстанка мешовитих парова:
„Неопходно је стрпљење и умети праштати. У принципу, то важи апсолутно за сваки брак, не само мешовити. Ако је ваша љубав права, онда је све могуће и све тешкоће се могу поднети и пребродити.“
