Сукоби у највећем сиријском граду Алепу из дана у дан све су интензивнији. Савез 15 наоружаних група, који има више од пет хиљада бораца, већ данима покушава да пробије обруч владиних снага с јужне стране града.
Наоружане групе гранатирају кварт Хамдани, на југоистоку Алепа, а међу жртвама и повређенима има много и цивила.
Григориј Тишенко, заменик директора Руског института за стратешке студије, за Спутњик каже да је Алеп са стратешког аспекта веома важан град, јер се налази на раскршћу путева од којих неки воде у Турску, и преко којих су се до сада снабдевале наоружане групе.
„Милитанти који држе град под опсадом нису дозволили цивилима да напусте Алеп и константно грађане држе у ужасу. То видимо и по репортажама на руским телевизијским каналима, али и у појединим западним медијима, где се повремено — додуше, ретко — ипак појављују такви извештаји. У западним медијима се чак може повремено чути да Русија помаже тамошњем становништву и шаље хуманитарну помоћ, што цивилима донекле олакшава ту заиста страшну ситуацију, до које су својим неделовањем довеле Сједињене Државе“, каже Тишенко за Спутњик.
Како каже наш саговорник, САД се у овом тренутку највише плаше јачања улоге Русије на Блиском истоку, у било ком облику.
„Они би желели да сами ’господаре‘, заједно са својим савезницима, и не желе било чији утицај у региону. За Америку је врло болно то што је Русија присутна на Блиском истоку, а никако им се не свиђа ни руска хуманитарна помоћ која се испоручује цивилима у Сирији“, наглашава Тишенко. „Изјаве које су амерички званичници давали последњих дана указују на то да им је хуманитарна операција Руске Федерације и сиријских владиних снага највећа ’кост у грлу‘“, каже саговорник Спутњика.
Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду наглашава да то не би требало никога да чуди.
„И Вашингтон је посредно покушавао, преко својих савезника, да направи такозване хуманитарне коридоре у Сирији. Последњи такав покушај био је договор с Турском, у јулу прошле године, који је Русија осујетила, јер се није радило ни о каквом хуманитарном коридору, већ о покушају Анкаре да директно интервенише у рату у Сирији“, каже Јанковић за Спутњик.
Према његовим речима, евидентно је да борбе у Алепу улазе у „велико финале“, а да напредак снага сиријске војске није нешто што нарочито радује Запад.
„На терену видимо јасну коалицију између САД и појединих земаља Западне Европе са терористима и другим наоружаним формацијама, такозваним ’побуњеницима‘. Примера ради, Нусра фронт, који је званично сарађивао са Ал Каидом, формално је прекинуо сарадњу с том организацијом и променио име како би и формално могао да добије западну подршку — исту ону коју је претходно посредно добијала преко Саудијске Арабије. Што се више учвршћује Асад, и што се више територије ослобађа, а поготово стратешки важних градова попут Алепа, притисак Запада ће бити све већи и они све отвореније играју на карту локалних, терористичких, антивладиних снага“, објашњава Јанковић и додаје да оног тренутка када сиријска војска буде успела да ослободи Алеп, тог тренутка пада и отпор побуњеника.
Ипак, напомиње Јанковић, можемо очекивати да ће их Запад још агресивније наоружавати — у смислу да ће ускоро моћи да обарају не само хеликоптере, него и војне авионе.
Сличног је мишљења и Григориј Тишенко, који мисли да не треба очекивати неке помаке у ставу САД у односу на „умерену опозицију“, односно на терористе.
„Сви постојећи споразуми који су у вези с различитим групама које ратују у Сирији, постигнути су уз огроман рад руске дипломатије и тешке преговоре са Американцима. Ти преговори се настављају, али делује као да им нема краја. Њихов циљ је да се дефинише које то групе подржавају терористе. Ипак, не би требало заборавити да су САД у великој мери учествовале у „закувавању“ ове кризе на Блиском истоку, и зато је њима веома болна помисао да би сада требало да одустану. Не мислим да ће Вашингтон озбиљно променити став према ситуацији у региону“, каже Тишенко.
Подсетимо, Марија Захарова, званична представница Министарства спољних послова Русије, позвала је у четвртак западне медије да објективно и истинито извештавају о, како је рекла, „зверствима“ које чине припадници такозване „умерене опозиције“ у Сирији, чије акције односе велики број цивилних жртава.
