Босонога „бела краљица соула“ Џос Стоун у потпуности је оправдала епитет највеће звезде управо завршеног нишког џез фестивала Нишвил.
Џос Стоун је тај епитет оправдала и маестралним наступом, далеко најпосећенијим на овогодишњем Нишвилу, као и „игранком“ коју су њени менаџери следећег дана приредили организаторима фестивала.
Неколико дана уочи почетка Нишвила, организатори су добили уверавања менаџмента Стоунове да не само да ће бити доступна новинарима, већ и да ће неко време провести у дружењу са волонтерима.
Дан после наступа, до последњег часа трајали су преговори са менаџментом Џос Стоун да се појави на конференцији за новинаре, а незванично се могло чути да је „менаџери чувају у хотелу као у харему“ и да ће из хотела директно кренути у Софију на следећи наступ.
Менаџерско тренирање строгоће је уобичајена ствар а готово сви који су учествовали у организацији управо завршеног Нишвила су нам рекли да углавном никаквих проблема немају са звездама и „звездама“, него управо са њиховим менаџерима који сулудим захтевима организаторима „подижу себи цену“.
Упркос томе, за овогодишњи Нишвил за кога многи кажу да је „прерастао своје капацитете“ могло би се рећи да је организован без грешке. Проблеми који су се јављали решавани су у току.
Један од њих — кад је „пукла“ столица за клавир у сред наступа нишке групе „Ејот“, решен је у трку. У року од минут-два, столица за клавиристу је донета са суседне бине и подметнута испод клавиристе „Ејота“ Дејана Илића који је, упркос дефекту, наставио са музицирањем.
За неупућене, „мејн стејџ“ Нишвила састављен је од две бине које се налазе једна поред друге, тако да пауза између два наступа траје нешто више од пет минута.
Као и сваке године досад, репертоар Нишвила био је шаролик, тако да су сви љубитељи џеза и сродних музичких жанрова могли да пронађу нешто по свом укусу.
На овогодишњем Нишвилу наступили су извођачи из више од 20 земаља широм планете, а публици се први пут представио и један бенд из Кине — „Голден буда“ и то са два веома успешна наступа. Прво на дан уочи отварања фестивала на бини код споменика Шабану Бајрамовићу, а затим и дан после, на главном стејџу.
Равноправно са звездама џеза из целог света представљене су и домаће снаге, а некима од њих, попут поменутог „Ејота“, управо је наступ на Нишвилу пре неколико година био одскочна даска за светску каријеру.
За разлику од других музичких фестивала у Србији а и шире, Нишвил посећују углавном заљубљеници у џез, што је, вероватно, и главни разлог што од 1995. готово да и није било „фестивалског фолклора“ попут масовних туча или реанимација пијаних и дрогираних посетилаца.
Иако је овогодишњи Нишвил, по многима, „превазишао себе“, организатори већ сада за наредну годину најављују још бољи фестивал.
