У Москви је јуче представљена књига „Домино ефекат“, ауторке Јелене Пономарјове, руске научнице, публицисте и познаваоца геополитичких прилика на Балкану, у којој она анализира светску политику на прелазу векова.
Пономарјова је говорећи о књизи рекла да сматра да је главна домина која је пала на крају 20. века био распад Совјетског Савеза и социјализма, који су потом довели до опште деградације, у којој и даље живимо.
„Све оно што се дешава на Блиском истоку и у Северној Африци, сва зверства која се чине у име такозване Исламске државе или других терористичких организација, посматрам као последицу пада те важне и крупне домине“, објашњава ауторка.
Са друге стране, то што су се САД претвориле у тако страшног хегемона који жели да командује остатку света, то је такође последица домино ефекта. Зато је важно анализирати светску политику на преласку векова, каже Пономарјова:
„Навикли смо да говоримо о главним субјектима међународне политике који имају своје одређене интересе, циљеве — а то су државе. Међутим, данас се на сцени појављују и међудржавне заједнице, структуре различитог облика, као део система међународних односа. У условима глобализације држава, у великом броју случајева држава у класичном смислу фактички више не постоји.“
Улога аристократских породица
Ауторка књиге објашњава да суверенитет као најважнија карактеристика државности пролази кроз фазу деградације, односно, како сликовито каже: „Као да историја гумицом брише ту можда најважнију карактеристику државности, а пример за то је ЕУ као наддржавна творевина, која је и настала тек пошто је дошло до постепеног укидања државности и суверенитета сваке чланице“.
Проблем деградације суверенитета и питање државности као најважније карактеристике државе може се једноставно објаснити чињеницом да од приближно 200 земаља које су представљене у оквиру УН, само једна трећина заправо има све карактеристике државе, а ту најпре мислим на слободу и способност да самостално доносе одлуке и бране свој суверенитет.
Уместо држава, сматра научница, на међународној сцени се појављују други субјекти који имају апсолутно другачије интересе — то су на првом месту транснационалне корпорације или наддржавни субјекти попут Међународног монетарног фонда. Ови нови играчи, субјекти на међународној сцени, апсолутно неће штити интересе ниједне државе, већ искључиво сопствене.
Јелена Пономарјова указује и на важан моменат који се намерно прећуткује, а то је улога аристократских породица и финансијских кланова, од којих неки још од 12. века постоје и кроје многе судбине.
„Многи научници, историчари, економисти указују на чињеницу да ако поредимо 1700. и 2015. годину, кључних разлика нема. Наиме, и онда и сада један проценат укупног светског становништва заправо владао укупним националним богатствима. И о каквој демократији онда уопште говоримо“, пита се ауторка. Она додаје да чак овде и не говори о клановима и неким новим формама државности попут такозване Исламске државе којом, очигледно, не управљају само суманути касапи, већ врло паметни људи који и контролишу делатност ове групације.
Улога Русије у савременом свету
Пономарјова додаје да ипак данас, као и раније, Русија остаје важан субјекат светске политике: „Ниједна спољнополитичка одлука се на глобалној сцени не може донети без узимања у обзир руског фактора. И без обзира што се и даље говори како је Русија била слаба 1999. године, када је почело бомбардовање Југославије, и да је највише што је могао да уради Примаков било окретање авиона изнад Атлантика — као неко ко је цео свој професионални живот посветио изучавању Балкана, тврдим да је заправо све било много сложеније и страшније. Реална политика има врло непријатан укус, мирис и боју“.
„Наравно, говорећи о будућности евроазијских интеграција, желела бих да наведем готово пророчке речи Александра Невског: ’Морамо градити јаку одбрану на Западу и тражити пријатеље на Истоку‘. Одбрану на Западу већ и градимо у правом смислу те речи, а на Истоку стварамо савезнике који нам без лажних илузија могу дати одређену снагу и поверење“, закључује Пономарјова.
Будућност Балкана
За Спутњик, ауторка књиге каже и да ће Балкан краткорочно и средњорочно пролазити кроз врло озбиљне промене и објашњава то миграционим токовима и притисцима које ће трпети балканске државе, иначе ослабљене растом незапослености.
Другим речима, иако ће социјално- економски фактори највише долазити до изражаја, важно је и то што Балкан није само део Европе, већ важна геостратешка тачка у глобалним размерама.
„Стога сва балканска питања имају веома велики политички значај. Свака криза у Европи се најпре осети на Балкану, који је и даље буре барута и где врло лако може поново букнути нови оружани сукоб“, не крије забринутост наша саговорница.
На питање Спутњика види ли неке позитивне тенденције, Пономарјова је скептична али додаје:
„Ипак, на хоризонту се назире трансформација светске ситуације када ће Русија бити у могућности да предложи неки нови интеграциони пројекат. То ће пре бити нека врста економског, а не територијалног савеза. Русија неће нудити структуру попут ЕУ, већ чвршћу економску сарадњу путем отварања заједничких предузећа.“
Изгледа ипак да политичке елите за то нису спремне и решеност црногорски власти да уђу у НАТО говори у прилог томе.
„Разумем и српске политичаре који редовно говоре о европском путу Србије. Ипак, очигледно је да Европа неће помоћи Балкану“, закључује Пономарјова.
