Један од задатака је информисање грађана о значају ефикасног, рационалног коришћења енергије и уштеда новца који би држава уложила у друге пројекте, објашњавају саговорници емисије „Енергија Спутњика“, чији је аутор Јелица Путниковић.
Грађанима већ годинама то покушава да објасни компанија која управља највећим системом даљинског грејања у овом делу Европе, „Београдске електране“. Грађани морају да схвате да до мањег рачуна могу да дођу само ако смање потрошњу штедњом свих видова енергије, гашењем пећи током дана, али и сијалица када им нису потребне, каже за „Енергију Спутњика“ помоћник директора Петар Васиљевић.
„Морамо да будемо рационални кад је струја у питању, нико неће изаћи из стана ако остави укључену ринглу или без потребе укључену сијалицу. Тако морамо да се понашамо и када је у питању топлотна енергија, да будемо максимално рационални. Да покушамо да потрошњу енергије сводимо на оно што нам је најпотребније, а да се остваре услови угодности. На тај начин можемо да дођемо и до смањења потрошње енергије и мањих рачуна“, каже Васиљевић.
Председница Форума Александра Томић подсећа да Србија мора да ради на енергетској ефикасности због уласка у Европску унију, али и да се ово тело бави и обновљивим изворима енергије. Морамо да превазиђемо и одређене изазове када је реч о угљу, нафти и нафтним дериватима, ту је и део који се односи на заштиту животне средине, односно Поглавље 27, зато је важно што је Форум активан и ван граница Европе, објашњава Томићева.
„Зато нам је јако важна сарадња са руском Думом. Само Србија има заједничке парламентарне комитете са Руском Федерацијом, поред још четири земље међу којима је само Италија европска. Ту су још Кина, Казахстан и Белорусија. Први комитет смо имали у децембру прошле године, Активни смо и у оквиру Светске организације за обновљиве изворе енергије“, каже Томићева.
Она додаје да је Министарство енергетике недавно потписало уговоре са шеснаест локалних самоуправа које су на конкурсу добиле новац Европске уније и Светске банке за различите пројекте који се односе на побољшање енергетске ефикасности, посебно такозвано облачење зграда.
„Држава је схватила да је то не само вид помоћи, већ инвестирање у нешто што ће нам донети велике бенефите, поготово када говоримо о јавним зградама. На почетку је потребно уложити доста новца, реч је о капиталним инвестицијама, али ћемо с друге стране добити велике уштеде“, објашњава председница Парламентарног форума за енергетску ефикасност.
Као пример Томићева наводи зграде од јавног значаја које су добиле енергетске пасоше, па је сада уштеда на њиховом грејању између 30 и 60 одсто. То су зграда парламента Републике Србије, Председништва и Плата Србија на Новом Београду. Када је у питању уштеда самих грађана, Петар Васиљевић каже да је све више захтева за прелазак на наплату према утрошку, али да она мора бити исплатива и за испоручиоце топлотне енергије.
„Да би смо постигли тај циљ, морамо унапредити енергетску ефикасност код крајњег корисника, односно смањити потрошњу. Просечна потрошња у Београду је 140 киловат-часова по метру квадратном годишње. По угледу на ЕУ, треба да објаснимо потрошачима колика је потрошња по квадратном метру, јер кад кажемо да је цена 120 динара, осим што је то много новца, човек нема представу колика је заправо потрошња енергије”, објашњава Васиљевић.
Иначе, Србија је пре две године добила Закон о рационалном коришћењу електричне енергије, по коме свака локална самоуправа мора да има енергетског менаџера који је на располагању грађанима, којима треба да објасни како да постигну већу енергетску ефикасност.