Русија ће преузети водећу улогу у светској трговини пшеницом, што се последњи пут догодило пре једног века, признаје „Блумберг“ коментаришући рекордну жетву житарица у земљи.
„Од обале Црног мора и реке Волге до сунцем исушених степа Сибира, пољопривредни појас Русије доживљава ренесансу, са житарицама у првом плану. Покренути падом рубље у односу на долар, од 45 одсто током последњих неколико година и браником усева, локални произвођачи су преплавили извозна тржишта којима су дуго доминирали велики западни играчи“, истиче портал.
Заиста, до 4. октобра руски пољопривредници су пожњели скоро 112 милиона тона жита и тиме поставили рекорд у претходних 25 година. Очекује се да укупна жетва житарица ове године буде и више од 115 милиона тона.
„Бићу јасан — то је рекорд свих времена за руски пољопривредни сектор“, истакао је руски премијер Дмитриј Медведев.
Према прогнозама руског Министарства пољопривреде, земља ће произвести 116 милиона тона житарица, или нешто више. Министарство предвиђа да ће 2016—2017. до 40 милиона тона житарица, укључујући и 30 милиона тона пшенице, бити продато на светском тржишту, што је пораст у односу на 32 милиона тона извезених 2015. године.
Претходни рекорд Русије оборен је 2008. када су пољопривредници произвели 108,2 тона житарица.
Наводећи америчко Министарство пољопривреде, „Блумберг“ подсећа своје читаоце да је прошле године Русија први пут после неколико деценија надмашила САД као извозник житарица. „Блумберг“ сматра да ће Русија највероватније „ове године свргнути ЕУ са прве позиције“.
Очекивања европских извозника смањена су на 25,5 милиона тона, саопштио је „Блумберг“ средином септембра, цитирајући прогнозу Међународног центра за раст (ИГЦ). Обилне кише нанеле су тежак ударац нади за пшеницом у Немачкој и Француској ове године.
До сада је Русија ушла на нова тржишта житарица, обарајући своје конкуренте. Ове године су главне извозне дестинације за руску пшеницу Египат, највећи купац на свету, Бангладеш, Мозамбик, Индонезија, Мали, Малта, Мексико и Бурма. Осим тога, ове године Москва је договорила извозне послове са Алжиром и Мароком.
Према руском пољопривредном надзорном органу „Росељхознадзору“, Русија би могла до краја године да почне да снабдева житарицом Венецуелу.
У међувремену, крајем септембра премијер Русије Медведев потписао је директиву да се укине царина на извоз пшенице, која је уведена у фебруару 2015, од 23. септембра 2016. до 1. јула 2018, да би се подржали руски пољопривредници и развило тржиште пшенице.
Колико год звучало невероватно, политика санкција коју су увеле САД је разлог за подстицање раста руског пољопривредног сектора, који је искористио ембарго на прехрамбене производе ЕУ и ослабљену рубљу.
Министар пољопривреде Александар Ткачјов је 2. септембра истакао да би производња руских житарица могла да достигне 170 милиона тона годишње до 2030, са годишњим извозом од 64 милиона тона. Почетком године министар је сигнализирао да земља планира да повећа производњу житарица до 120 милиона тона годишње до 2020.
„Русија ће дуго бити међу главним извозницима, а посебно имајући у виду потенцијални напредак у продуктивности. Други произвођачи треба јаче да се боре да би одржали своја традиционална тржишта“, истиче Том Баснет, генерални директор „Маркет чек“ консултанта за робу из Сиднеја.
„Са нашом природом и климом, судбина нам је да будемо извозници“, рекао је „Блумбергу“ Аркадиј Злочевски, председник Руске уније житарица.
