Заокруживање државности пројекта „Косово“ наставља се и на спортском терену, иако са спортом и термином „спортски“ нема никакве везе. Светска одбојкашка федерација примила је на Конгресу у Буенос Ајресу такозвано Косово у своје чланство. Како је истакао Одбојкашки савез Србије, председник овог савеза Ненад Голијанин је током јавног гласања саопштио да је Србија уздржана по том питању.
Такозвано Косово је тако постало 221. члан ФИВБ, а једина држава која је гласала против овакве одлуке била је Шпанија.
Дугогодишњи спортски новинари Владимир Станковић и Зоран Павић сагласни су да је после пријема „Косова“ у Међународни олимпијски комитет, Светску кошаркашку и Светску фудбалску федерацију, све инерција и сигнал осталим спортским федерацијама да крену истим путем.
Кад је одбојка у питању, подсећа Павић за Спутњик, ствар је још специфичнија јер је „Косово“ пријемом у МОК аутоматски постало придружени члан одбојкашке федерације, потом је постало члан Европске одбојкашке федерације, па је гласање за пријем у Светску одбојкашку федерацију према њему било чисто про форме.
Међутим, одбојкашка федерација Шпаније је гласала против и на то питање није гледала као на спортско, већ као на политичко питање, што оно и јесте. Шпанија је, дакле, била свесна да је једина али се држала чврстог става. Србија је пак поступила другачије.
Прво спортиста, па Србин
„Као Србин, рођен у Србији никако не могу да прихватим да се отима део територије моје земље. Наша одлука не може да утиче на њихову одлуку, а као спортисти не желимо младим људима да забранимо да се баве спортом, одбојком“, образложење је председника Одбојкашког савеза Србије.
Он је појаснио да то нема никакве везе са његовим људским и политичким ставом, али да је као спортиста за то да млади људи играју одбојку, било одакле да су.
И Зоран Павић и Владимир Станковић се позивају на образложење Ненада Голијанина и тумаче га као његов лични став.
„Човек је хтео да буде принципијелан, јер се зна кад би гласао по срцу и по разуму, шта би био и какав би био његов глас“, каже Станковић.
Прво Шпанац, па спортиста
Што се пак шпанског гласа против тиче, Павић констатује да Шпанија у свим случајевима показује чврст политички став који примењују сви њени делегати у свим спортским, културним и другим међународним форумима.
И Владимир Станковић у оваквом гласању Шпаније види доказ консеквентне спољне политике на свим пољима, од дипломатских до спортских.
„Шпанија не признаје Косово, наравно, првенствено из својих разлога јер има неке сличне процесе и сличне ситуације у сопственој земљи и чврсто се држи става да оно што није легитимно и међународно признато, не може да буде признато ни у спорту“, јасан је Станковић.
И Павић и Станковић на питање зашто Србија није могла да учини исто што и Шпанија понављају да не могу конкретно да просуде јер не знају мотиве председника Одбојкашког савеза Србије. Станковић подвлачи да би требало тражити практична решења, уколико је то могуће.
„Сутра ће, можда, у Београду Србија играти против такозваног Косова, али ће играти уздржано…?!“, реакција је једног онлајн читаоца на вест да је Србија на гласању била уздржана. Чини се да овај коментар најбоље одсликава бес завидног дела јавног мњења у Србији на неспортски однос приликом пријема „Косова“ у разне међународне асоцијације, али и бес истих тих људи на немушти став Србије.
Не очекују они да ће српско „не“ нешто променити. Међутим, очекују берем да Србија не пристаје. И не траже много.
