Колико казнених јединица има у Русији тешко је избројати. Али само неколико њих важи за најстроже — из њих је, кажу, немогуће побећи, а у њима „леже“ серијске убице, канибали, силоватељи и педофили, терористи и сви они који су осуђени на доживотну робију.
Црни делфин
Постоје бројне легенде о „Црном делфину“, једном од најозлоглашенијих затвора у Русији. Колико у тим гласинама има истине не зна се, али се зна да ту „леже“ они који су осуђени на доживотну затворску казну. Овде робијају најокорелији криминалци, убице, канибали, терористи…
Затвор је смештен у граду Сољ-Иљецк, у Оренбуршкој области, на истоку европског континента. Има капацитет од 1.600 места. Према незваничним подацима, тренутно тамо борави нешто више од 700 људи, које чува 900 наоружаних стражара. Постоје и гласине да је 700 затвореника „Црног делфина“ убило око 4.000 људи.
Ћелије су за два до четири затвореника, или самице. Затвореници су под пуним надзором 24 сата дневно — светло у ћелијама се никада не искључује, а чувари их обилазе на сваких 15 минута. Устају ујутру у шест, а одлазе на спавање 16 сати касније. Током дана немају право да леже на кревету или седе на столици.
Када их пребацују у друге блокове или ван затвора, обавезно им стављају повез преко очију, како не би видели пут и евентуално планирали бекство.
Док чувари прате затворенике унутар комплекса, робијаши обавезно ходају пресавијени у појасу, са рукама везаним лисицама иза леђа.
Затвор је изграђен још 1774. године за оне који су осуђени на доживотну робију, а у својој дугој историји мењао је намене — овде се некада налазио и концентрациони логор и затвор Народног комесаријата унутрашњих послова и колонија посебног режима за оболеле од туберкулозе.
Назив „Црни делфин“ добио је по фонтани и скулптури ове животиње (црне боје) на уласку у затворску колонију, коју су робијаши сами направили.
Бели лабуд
Казнена колонија „Бели лабуд“ налази се Соликамску, у Пермском крају. Овај затвор важи за један од најстрожих у Русији. Овде такође „леже“ углавном они који су осуђени на доживотну робију.
Постоји више верзија о томе зашто је ова казнена јединица добила такво име. По једној верзији, „Бели лабуд“ носи назив по боји зидова затвора. По другој, због начина пребацивања затвореника — затвореници морају да буду нагнути напред (практично под углом од 90 степени) и руку везаних иза леђа, правећи тако положај „лабуда“. И трећа верзија је да затвор носи име по скулптури белих лабуда у дворишту. Постоји и прича да су затвореници сами измислили тај назив.
Осуђеници овде служе казне за најтежа кривична дела. Ту робијају убице, силоватељи, вође криминалних група и њихови чланови, осуђени за ликвидације, отмице, држање талаца и сл.
Капацитет затвора је 960 места, али тренутно ту има око 300 затвореника. Ћелије имају један до три кревета. Они који се сматрају посебно опасним, одвојени су од осталих у посебној зони са изузетно строгим режимом, како би се избегли сукоби затвореника. Контакти са спољним светом су строго ограничени.
Наоружани стражари 24 сата прате целу територију затвора са својих осматрачница, дуж зидина постављене су и камере, а ограђену зону чува и више од 50 паса.
Ипак, овде је режим нешто „мекши“ него у „Црном делфину“. На територији затвора налази се и радионица за производњу намештаја, развијена је пољопривреда и живинарство — затвореници гаје за своје потребе воће, поврће и живину. Могу једном дневном да шетају или да се баве спортом.
У оквиру казнене јединице постоје и библиотека и кантина, где могу да купују неке ситнице.
Затвореници имају могућност и да уче, савладају неколико заната, али и да стекну факултетску диплому. Међутим, онима који су осуђени на доживотну робију одузето је право на рад, као и на студирање.
Поларна сова
„Поларна сова“ је један од најсуровијих руских затвора — што због затворских услова, што због поларних ноћи, депресивне атмосфере и сурове сибирске климе (температура ваздуха је зими овде у просеку минус 40, а лето траје само месец дана).
Затвор се налази се у месту Харп, иза Северног поларног круга, на обали реке Соб, недалеко од планинског масива Рај-Из.
Међу затвореницима има серијских убица, најопаснијих злочинаца и криминалаца, манијака, повратника… Овде „лежи“ и лидер десничарског покрета Руски образ, Иља Горјачев, кога је Србија испоручила Русији због оптужби да је организовао екстремистичке заједнице, разбојништва, убиства и нелегалне куповине, продаје или ношења оружја.
Подсећања ради, за Горјачевим су трагале руске безбедносне службе, а он се за то време слободно шетао Београдом. Ухапшен је 9. маја 2013. у српској престоници, на основу потернице коју је за њим издала Русија.
У „Поларној сови“ тренутно одржава казну око 330 затвореника, а део њих је одговоран за смрт чак 300 људи, а у Харпу постоји још једна затворска колонија строгог режима са око сто затвореника.
О овом затвору се мало зна, али прате га гласине да је један од најстрашнијих у Русији и да су затвореници наводно често изложени батинањима и мучењима, а прича се да за ручак имају свега пет минута.
Шетње нису у дворишту, већ у квадратној просторији без плафона. Истовремено на свежем ваздуху могу да буду не више од два човека.
Са друге стране, затвореници могу да слушају радио, једном недељно да гледају ТВ, да читају у библиотеци.
