Када је Руска царевина 1853. сама против више империја кренула у Кримски рат, у помоћ су јој притекли и — Срби. С друге стране, учешће представника балканских народа у војним дејствима на страни Русије било је подстицај за јачање националне самосвести и за то да се уздрмају темељи Османске империје, као и припрема за протеривање Турака с Балкана.
Српски траг проучавао је у многим архивама, у Русији и ван ње, руски историчар и стручњак за историју Балкана 18-19. века Сергеј Пинчук Галани.
Гостујући у емисији „Спутњик интервју“, позвао је српске колеге да темељније истраже учешће Срба у Кримском рату, напомињући да је спреман да им стави на располагање све информације које поседује и да им пружи свесрдну помоћ.
Кримски рат био је, каже Пинчук Галани, први протосветски рат, а његове поуке актуелне су и данас, и за Русију и за Србију. У најтежим временима своје историје, у време највећих криза наша земља се борила сама са многобројним непријатељима, подсећа он и додаје да из Кримског рата Русија може много да научи: да треба да се ослања на сопствене ресурсе, али и да активније води политику кад је реч о земљама и народима који саосећају са њом и њеним интересима и са којима има заједничку историју и заједнички цивилизацијски код.
„То је пре свега Балкан. Имамо заједничку православну веру, исто писмо — ћирилицу, а на крају крајева, имамо и срца и пулс који бије скоро па једнако“, каже Пинчук Галани.
Додаје да постоје и прагматични разлози да Русија буде присутнија на Балкану, који јесте и одувек је био буре барута Европе, али и место преко ког води важан транзитни пут између Истока и Запада.
„Балкан је за нас и део јединствене породице источних православних народа. Сви ти фактори говоре о томе да Русија треба с помном пажњом да прати политичке догађаје на Балкану. Даље, треба бити свестан да је јачање руског присуства на Балкану везано за јачање економског и војно-техничког потенцијала Русије. Ако будемо слаби, нећемо моћи да помогнемо ни Србима, ни Бугарима, ни Црногорцима. Чим Русија дигне главу и руски орао рашири крила, уверен сам да ће и Срби, и Црногорци, и Бугари, и Грци пажљиво пратити како ће та птица летети у висине“, сликовито примећује Пинчук Галани.
Како каже, прва успешна војна дејства Русије у Сирији показала су да је Русија ушла у нову фазу војно-техничког развоја, а њена успешна, спољнополитичка линија је такође демонстрирала да Русија има читав низ аргумената у разговору са западним партнерима.
„Наглашавам да Русија не полази од логике конфронтације са Западом. Бранимо своје интересе, свој суверенитет, желимо да задржимо право да останемо оно што јесмо, а да одржавамо пријатељске доносе апсолутно са свим земљама. Међутим, желимо да се према нама односе с поштовањем, да се према нама односе као према равноправном партнеру, а не као према млађем брату с којим се можете играти нехајно га лупкајући по рамену“, констатује он, и као пример наводи ситуацију у Украјини где је радио у руском дипломатском представништву 2010-2013. године. У том периоду је, према његовим речима, деловало више од 400 западних фондова који су добијали грантове за свој рат, а Русија је могла да им супротстави само два фонда — Руски свет и Фонд Горшчакова, што је умногоме довело до тога да позиције Русије у Украјини буду ослабљене. Подсећа и да је Викторија Нуланд признала да је у „изградњу демократије“ у Украјини Вашингтон уложио пет милијарди долара, с горчином примећујући да се та „изградња демократије“ најчешће завршава крвљу, сузама, смрћу цивила и пропашћу националних темеља који су грађени кроз историју.
Кад је реч о поукама Кримског рата за Србију, руски историчар, иначе грчког порекла, указује да је српско руководство у то време заузимало антируски став и да је ствар дошла дотле да су руског амбасадора фактички протерали из Београда.
„То је било 1854. године. Изазвало је буру негодовања у Санкт Петербургу. Фелдмаршал Паскевич се нервирао: како то, српски кнез се школовао у нашем пажевском корпусу а одужио нам се таквом ужасном незахвалношћу. Тада се српско руководство оријентисало пре свега на Аустрију и на тзв. велике државе, Енглеску и Француску. Обичан свет је природно био окренут ка Русији, отуда и ти добровољци. Навешћу тачан број, њих можда није било толико много, али за нас је био драгоцен сваки Србин који је Русима притекао у помоћ. Око 600 Срба се борило заједно са Русима. То је око два батаљона Срба. Мислим да би требало да се сетимо тих људи и тог историјског поглавља. Као што видимо, може се повући извесна паралела између расположења елите која је тада у Србији била подељена — део је тежио Западу, део Русији — и расположења обичних људи. Видимо да се иста парадигма у српској историји понавља током 160 година“, наводи Пинчук Галани.
Како напомиње, елита често везује представу о „дивној будућности своје земље“ за неке меркантилне и себичне интересе, али је понекад реч о илузији да ће ослонац на Запад земљи донети опипљиву корист. Русија, додаје он, није била изузетак: елите су се мењале, а комунистичке елите преузеле су идеје западних интернационалиста и одбациле властиту историјску прошлост, а исто се дешавало и у Југославији.
Има још паралела између Русије и Србије, поред сличне историјске судбине и комунистичког искуства које је скупо коштало оба народа. Није случајно да руски политичари често умеју да кажу да увек имају на уму југословенско искуство и да је Русија успела да избегне судбину Југославије.
„Наравно, мислим да су одређене поуке извучене 1999. када је тадашњи премијер Русије Јевгениј Примаков окренуо авион изнад Атлантика пошто је, летећи на преговоре, сазнао за бомбардовање Београда. То је био први заокрет. Друго што нас зближава, ако погледамо читав хиљадугодишњи пут Русије и хиљадугодишњи пут Србије — наше народе је непрестано неко покушавао да уништи и освоји. Није било вероватно ниједног века да Срби и Руси живе тихо и мирно. Погледајте територију Сједињених Држава, конгломерат нација и народа, али више од 200 година на тој територији нема ратова, нико не насрће на ту територију. А Србија и Русија су се стално суочавале са испољавањем агресије према њима: агресије ратне, интелектуалне, духовне…“, каже саговорник Спутњика.
Русија је, према његовим речима, привлачила освајаче својим ресурсима и богатствима, а Србија згодним транзитним географским положајем. Зато смо увек били приморани да бранимо свој идентитет, право да сачувамо своју самобитност и право да сачувамо своју културу и језик, истиче он. Притом, додаје Пинчук Галани, током читаве историје Руси, за разлику од Запада, никад нису гушили, уништавали и ломили самобитност тих народа. Захваљујући томе они су махом опстали, а иста толерантност и спремност да се прихвати туђа култура постоји и код Срба, наглашава руски историчар.
