У анализи објављеној још 2007. године, Фарес истиче да је међународна заједница током ратова ′90-их година одмах признала право на отцепљење Хрватској и БиХ, док никада није одговорила на питање — зашто Хрвати и Муслимани могу да се отцепе од Југославије, а Срби не могу да примене исто право у односу на Хрватску и БиХ?
Истиче да је Србима у БиХ, који према његовој анализи сачињавају 31 одсто државе, ускраћено право на своју државу, док Албанцима који чине 14 одсто становништва у Србији, САД и Западна Европа журе да им признају државност.
Дакле, закључује Фарес, исто право на самоопредељење треба дати и Србима у БиХ, јер би то пружило прилику за опште помирење на Балкану.
Фарес истиче да Срби имају посебан проблем — да се носе са исламским тежњама и да ће помагање формирању муслиманске државе у Европи довести до јачања Ал Каиде и џихадистичког погледа на свет.
Фарес је тада упозоравао да Вашингтон и Брисел морају да буду мудри и размисле о импликацијама, уколико локалне власти на Косову прогласе независност. Тада је навео да се право на самоопредељење за народе који себе сматрају посебном етничком групом признаје и треба увек признавати, али да претходно морају бити испуњена два услова: да се не наноси штета другима и да се то право не злоупотреби у име тоталитарних идеологија.
Када је у питању распад бивше Југославије, Фарес је навео да је Србима у Хрватској и БиХ нанесена неправда. Међународна заједница предвођена САД и Западном Европом одмах је признала право на отцепљење две републике, али је истовремено била против права на самоопредељење Срба у оквиру новопризнатих држава. И никада нису одговорили на питање: Зашто Хрвати и Муслимани могу да се отцепе од Југославије, а Срби не могу да примене исто право у односу на Хрватску и Босну?
Албанци, каже Фарес, јесу већина у покрајини на коју полажу право, али су то и Срби у Републици на коју полажу право у Босни. Дакле, према фундаменталном принципу једнаког третмана, ако се Албанцима да право на самоопредјељење, иста права треба дати и Србима у Босни.
Фарес се у својој анализи пита зашто се чини да се САД аутоматски стављају на једну страну против једне одређене групе без обзира на њене аргументе? У Босни се, наглашава, Србима ускраћује право да се одвоје од босанских муслимана, а на Косову се Срби присиљавају да прихвате сепарацију албанских муслимана.
Срби имају посебан проблем, они се носе са „исламским тежњама“. Изјаве које су давали амерички парламентарци тврдећи да би помагање у формирању муслиманске државе у Европи могло послати позитивну поруку муслиманском свету и послужити америчком рату против терора томе служе. Ова чудна логика, прогнозирао је тада Фарес, уместо да ослаби џихадистички поглед на свет, само ће ојачати Ал Каиду и сличан сој.
Повезивати поделе и распад земаља са америчким успехом у прикупљању муслиманске дипломатске подршке може бити веома штетно другде у свету.
Фарес је те 2007. године упозорио да САД и Европа морају да избегну грешке на Косову, које присиљавају Србију да прихвати територијални губитак без преобликовања читавог мировног процеса у бившој Југославији. Успех би био могућ ако би се самоопредељење Албанаца на Косову изједначило са самоопредељењем Срба у Босни.
Пружити једнака права обема заједницама, од највеће могуће аутономије до потенцијалне независности, на бази преговора и узајамног референдума. Ако Албанци постигну државност, треба да то учине и босански Срби.
Фарес је тада сматрао да САД и Русија треба да постигну споразум о Балкану. Споразум је по њему требало да потпишу и БиХ, Србија, Хрватска и нове аутономне територије за савез против џихадистичких терориста и забране приступ мрежама селефија и хомеиноваца у ове земље.
Извор: РТРС
