И руски председник Владимир Путин је је поручио да ће у случају претње „Русија усмерити ракете према земљама из којих долази опасност“.
Руски експерти, међутим, истичу да пребацивање ракетних система у Калињинградску област није претња Европској унији, већ упозорење НАТО-у, који распоређује системе ПРО у Европи, активира совјетске базе у балтичким земљама, Румунији и Пољској, појачава своје активности и гомила своје трупе на границама са Русијом.
У Вашингтону су, међутим, сада забринути због потеза Русије и распоређивања ракетних система у Калињинградској области, а у Стејт департменту оцењују да то дестабилизује европску безбедност.
„Ми разумемо да Русија има право да размешта нуклеарне снаге на својој територији, међутим, размештање у Калињинграду дестабилизује европску безбедност“, изјавио је портпарол Стејт департмента Џон Кирби.
Руски експерти, међутим, истичу да САД на тај начин покушавају да сакрију ко стварно стоји иза раста напетости у Источној Европи.
„Чак и Вашингтон признаје да Русија има право да размешта С-400 и ’Искандере‘ на сопственој територији. А оно што САД никад неће признати је чињеница да Русија то ради не због антируских санкција, као што тврди Вашингтон, већ због растуће војне претње на њеним границама. Шта је извор те претње? Размештање војних јединица САД, Немачке и Канаде у балтичким земљама и Пољској, честе војне вежбе у Источној Европи и пре свега инсталирање система ПРО, који је уперен против руских нуклеарних капацитета. Оно чиме се бави Русија зове се самоодбрана, али захваљујући режимским медијима у тим земљама Русија се приказује као агресор, који наводно планира да нападне Пољску и балтичке земље. Све то личи на хладноратовску пропаганду и користи се како би се оправдало повећање војног присуства САД у Источној Европи, као и повећање војних трошкова“, каже за Спутњик војни аналитичар и главни уредник аналитичког центра „Касад“ Борис Рожин.
Требало би подсетити да су напетости између Русије и САД почеле нагло да расту отварањем НАТО базе у Румунији, која је део америчког „ракетног штита“. САД тај ракетни штит називају одбрамбеним, док са руске тачке гледишта он представља опасност по безбедност Русије. Путин је својевремено објаснио да „амерички штит није одбрана, већ нуклеарни потенцијал Вашингтона у Европи“.
Експерти истичу да амерички ракетни штит нема одбрамбену функцију, јер Европи не прети опасност, већ је усмерен директно против Русије и ради подстицања сукоба између Европе и Русије.
Такође, нико више не верује ни у америчка правдања да је „ракетни штит“ постављен због неутралисања потенцијалног ракетног удара од стране Ирана или Северне Кореје.
„Интересантно је како ће САД даље објашњавати неопходност размештања система ПРО, јер након нормализације односа са Техераном нико више не верује у приче о ’иранској претњи‘. Северна Кореја нема ракете великог домета, које би могле да погоде Европу, стога, и та теорија нема смисла. Могуће да ће САД признати да је Иран био само изговор, а примарни циљ ПРО је одвраћање Русије, или ће доћи до преиспитивања споразума са Ираном, које је најавио Трамп у предизборној кампањи, и тада ће ’званична верзија‘ о ’иранској претњи‘ и даље бити на снази, иако је свима јасно да Иран нема намеру да напада Европу и, што је најважније, нема такве ракете“, истиче Рожин.
Такође, требало би подсетити на још једно лажно обећање САД — Обама је својевремено говорио о томе да ће одустати од стварања европске ПРО, уколико се реши ирански нуклеарни програм. То питање је решено, али су САД упркос томе наставиле са изградњом америчког „ракетног штита“ у Европи.
Експерти такође истичу да распоређивање „Искандера“ у Калињинградској области битно мења војно-политичку ситуацију у региону, стварајући тако тактичку надмоћ Оружаних снага Русије. Управо због тога чланице НАТО-а, на челу са САД, хистеришу и паниче због мера које предузима Русија.
Донекле је то и оправдано, јер „Искандери“ се сматрају „убицама“ америчке противракетне одбране у Источној Европи. Оно што још плаши НАТО је мобилност, прецизност, ефективност и моћ тог ударног система — ракетама „Искандера“ потребно је само 2 минута и 22 секунде да долете од Калињинграда до Варшаве. За то време, шаљиво кажу експерти, НАТО војник не може ни цигарету да испуши.
Међутим, Москва, а о томе су и руски званичници у више наврата говорили, никоме не прети и нема намеру никога да напада. Она ће, у случају потребе, само да се брани.
