Подсећања ради, ЕП је данас усвојио резолуцију о борби против руских медија, међу којима су као најопаснији наведени Спутњик и РТ. У тексту резолуције ови медији су етикетирани као „главни непријатељи“ Запада у информационој сфери.
Истиче се и да Москва према ЕУ води непријатељску пропаганду, док аутори документа борбу против руске пропаганде поистовећују са борбом против терористичке организације ДАЕШ.
„Резолуција о супротстављању медијима као што су Спутњик и РТ је дивљаштво. То није само напад на конкретне медије, већ и напад на слободу грађана ЕУ и њихово право да добију информацију. Изгледа да им није било довољно само да забрањују те медије. Они желе да их понижавају у очима међународне заједнице и због тога они праве увредљиве паралеле између руских медија и Исламске државе (организације забрањене у Русији). То се не уклапа ни у какве оквире. Спутњик и РТ пружају својој публици алтернативну тачку гледишта о догађајима који су се десили у свету, док терористи пропагирају смрт и разарања. Нема сумње да је постојање ових руских медија веома важно за оне који желе да имају потпуну слику о дешавањима у свету, а не ослањају се искључиво на информације западних медија, који приказују догађаје увек из истог угла“, каже за Спутњик Хулијан Хименез, независни шпански новинар и професор.
Хименез, који се налази и на Сорошевој црној листи као „проруски новинар“, наводи да западни „независни“ медији никада не покрећу теме које могу да наштете угледу Запада, а и да веома често сервирају „искривљене“ информације.
„Мере које се предузимају против медија као што су Спутњик или РТ, најблаже речено, представљају као глупе ауторе тих иницијатива. У том контексту подсетићу на недавни инцидент када се представник америчког Стејт департмента непристојно понео према новинарки РТ и када је изјавио да се према том медију неће односити са истим поштовањем, као према ’независним‘ медијима, а као пример посебно је издвојио Би-Би-Си, који финансира британска влада. Притом, ти тзв. ’независни‘ медији никада не покрећу теме које могу да штете угледу Запада. Из тог разлога, читаоци ових медија немају комплетну слику о томе шта се догађа, а веома често им се сервирају и ’искривљене‘ информације“, наводи Хименез.
Ништа мање апсурдне, истиче Хименез, нису ни оптужбе на рачун руских медија о томе како они наводно „дестабилизују“ ситуацију у ЕУ и доприносе њеном распаду.
„Зар су руски медији криви што расте број сиромашних у земљама ЕУ?! Зар они смањују плате и радна места?! Зар они чине недоступним образовање и медицинске услуге?! Зар се ауторима ове иницијативе не чини да су кривци много ближе?! Може се само закључити да руководство ЕУ, уместо да се бори против ових проблема, ’ратује‘ са медијима који о њима пишу или говоре“, закључио је шпански новинар.
Политички аналитичар Међународне организације за мониторинг ЦИС-ЕМО Станислав Бишок наводи да су Спутњик и РТ веома популарни на Западу, да их европска опозиција и чита и гледа, упркос томе што су западни политичари често скептични према овим руским медијима.
„За разлику од Би-Би-Сија и рецимо, Дојче веле, ови руски медији дају неколико гледишта. Уз то, и РТ и Спутњик раде на веома високом професионалном нивоу. То, међутим, изазива незадовољство код западњачког мејнстрима и њихових политичара, посебно у атмосфери медијског рата између Русије и Запада. Будући да су ови руски медији успешни, њих наравно покушавају да оптуже да се наводно баве пропагандом. Притом, нигде није прописано шта је пропаганда као таква. Шта, на пример, разликује пропаганду од државне информационе политике, коју има свака земља? У том смислу, такве забране стављају европске званичнике у улогу цензора, који одређују шта је истина, шта је тачка гледишта која се може објавити, а која не може“, каже Бишок.
Сатанизујући Русију у очима Европљана, додаје експерт, европски званичници стварају контраефекат.
„Постоји велики број критички настројених Европљана, који виде да слика није тако лепа као што им се представља — на пример, када је реч о мигрантима или о економској ситуацији у Европи. Зато они почињу да траже друге изворе информација и да слушају друга гледишта. Зато кажем да сатанизација Русије доводи до тога да огроман број Европљана почиње да гаји велике симпатије према Русији, иако до тада нису о Русији имали никакав став“, закључио је Бишок.
Писац и новинар Мухарем Баздуљ у изјави за Спутњик каже да се овде ради о апсурду и двоструким аршинима Европске уније када је реч о раду „страних“ медија у Европи.
„Мени је заиста апсурдно да се један став користи за Дојче веле, Глас Америке или за Слободну Европу, а други за Спутњик. Недавно је на Слободној Европи био један карикатуралан прилог у коме је неки новинар баш београдске редакције писао о томе како је могуће да у Србији делује медијска кућа чији је финансијер министарство спољних послова друге државе, а он истовремено прима плату на потпуно исти начин. Ако говоримо о двоструким аршинима у моменту кад је Русија покушала да примени оно што се још у Хладном рату са западом звала ’мека моћ‘, приметили смо необичну нервозу, као да су они једини који имају право на такву врсту пропаганда. Не могу да замислим да се сутра састане Скупштина Руске Федерације и осуди Дојче веле зато што га финансира влада Немачке“, каже Баздуљ.
