Осим тога, руска роба је постала на тржишту много конкурентнија откако је потпомогнута подршком Владе у износу од 2,2 милијарде рубаља (око 32 милиона евра) у овој години. У Совјетском Савезу лака индустрија је била један од кључних сектора привреде. Велика земља не само да је производила одећу и обућу за милионе грађана, већ је била и велики извозник.
Крајем осамдесетих година, СССР је био један од светских лидера у тој области у свету. Роба совјетских фабрика је продирала чак и кроз „гвоздену завесу“ и успешно стизала на светска тржишта. Земља је заузимала прво место у свету по производњи обуће, а друго по производњи текстила и одеће. Асортиман није био велики, акценат се није стављао на стил и трендове, већ на практичност, једноставност и квалитет.
Међутим, распадом СССР-а, током транзиције, земљу је преплавила јефтина роба из увоза, ниског квалитета. Власти су престале да помажу произвођачима, а фабрике без тих инвестиција нису могле да се модернизују нити да опстану.
Ипак, многи су и преживели тешка времена, а део њих се и оптимизовао и модернизовао. Они сада покушавају да се врате на ниво на каквом су биле до распада СССР или да се бар приближе том резултату.
Иако је руско тржиште, поготову Москва, данас претрпано најразноврснијом робом, истраживања показују да Руси радије бирају домаће производе — сазнање да је роба произведена у Русији има позитиван ефекат на сваког другог Руса, тачније на 52 одсто њих. У категорији „спортска одећа“ сазнање о томе да је роба руска стимулисаће на куповину сваког трећег Московљанина.
Ову релативно нову емоционалну појаву социолози објашњавају „потрошачким патриотизмом“. Да би се тај тренд задржао, руско Министарство привреде и трговине покренуло је и посебан пројекат, под називом — „Произведено у Русији“. Данас производња робе у Русији није само ствар патриотизма, већ је и економски исплатива. Девалвација руске рубље створила је одређене предности за предузећа која раде у лакој индустрији.
Осим тога, земља има све потребне ресурсе — и природне и људске — Русија је земља са највише шума на свету, а то је основа за вискозну целулозу, која је на светском тржишту хит у последњих 10 година. Потражња за вискозом све више расте и полако потискује памук. Занимљиво је да, рецимо, Кинези 30 одсто вискозе производе од руских сировина.
Русија има и свој лан, кожу, крзно и све што је неопходно за производњу вуне… Једино не производи памук.
Рецимо, највећи произвођач природне коже у Русији, рјазански завод „Руска кожа“ испоручује своје производе фабрикама не само у Русији, Казахстану и Белорусији, већ и фабрикама у Италији, Португалији, Шпанији, Француској, Индији, Кини.
Планирано је да се 2018. године отвори и фабрика за производњу коже у Сибиру. У том региону се активно развија пољоприведа, а нарочито сточарство, тако да ће фабрика набављати сировине од локалних произвођача.
Осим тога, у Русији се појављује и све већи број малих предузећа која производе одећу младих руских дизајнера. Потражња за том робом је све већа. Руски дизајнери постају све популарнији, не само у Русији већ и у свету, и отварају своје брендиране радњице или продају робу преко интернета и тако брзо долазе до купаца, а много је и оних којих се баве рукотворинама — трикотажне ствари и плетена одећа су поново на цени. Руске компаније су практично у потпуности освојиле тржиште специјалне одеће и радних комбинезона. У тој области им странци готово не могу парирати. Користе се најсавременије тканине и „паметне“ технологије. На пример, компанија „Енергоконтракт“ је чак измислила одело које штити од реза моторне тестере, електричног удара и наглих температурних разлика. Текстил за домаћинство се све чешће ради и по поруџбинама страних компанија. Рецимо, ИКЕА и „Декатлон“ се снабдевају руском постељином, столњацима, крпама, салветама и другим текстилом. ИКЕА не купује само за своје продавнице које се налазе у Русији, већ и за оне у другим земљама
Русија има сав потребан потенцијал да и даље развија ову грану привреде — има ресурсе, квалификоване раднике и фабрике. Многе фабрике у Русији су модернизоване, ради се на савременој опреми. Роба је квалитетна и конкурентна по цени. У надлежном министарству признају да је једини проблем нелегална трговина, али је изгледа таквом начину пословања одзвонило, макар када је реч о крзненој одећи.
У априлу ове године покренут је специјалан пројекат — обележавање, „чиповање“ крзнене робе, што је у огромној мери очистило тржиште од шверцованих бунди и других крзнених комада гардеробе. После увођења ових мера, промет легалним крзненим производима порастао је скоро 10 пута.
Власти најављују да ће ову праксу применити и на још неке производе лаке индустрије.
