Поновно покретање приче о трећем, хрватском ентитету у Босни и Херцеговини, Иво Миро Јовић, бивши члан Председништва БиХ из редова хрватског народа, коментарише као „пуштање пробних балона“ да би се учврстило стање у којем један народ доминира и намеће своју вољу другом.
Коментаришући изјаву босанског академика Есада Дураковића да су Странка демократске акције Бакира Изетбеговића и Савез за бољу будућност Фахрудина Радончића две бошњачке странке које су спремне да удовоље жељама Драгана Човића о стварању трећег ентитета, што би значило даљу поделу БиХ, Јовић каже да би претходно требало разграничити политику и политиканство.
Америчка капа за босанску главу
Јовић оцењује да је циљ Дураковићеве изјаве да изазове страх од неких даљих подела у БиХ како би се наставило са доминацијом бошњачког над хрватским народом.
„Без правилног проматрања БиХ као мултикултуралне и мултиетничке земље, свима који су упућени у стварност и политичка збивања у БиХ мора бити јасно да је немогуће имати једну земљу са два ентитета. а три народа. И та скројена капа која нам не може стати на главу, дошла је из америчких политичких кругова како би имали сталну кризу у БиХ, која би се могла назвати непостојећом, скупом и нефункционалном државом, а са аспекта Хрвата и неправедном“, каже Јовић за Спутњик.
Према његовим речима, кључни проблем у БиХ, који је погрешно назван хрватским питањем, јесте проблем државе која би требало да буде праведна и функционална. А да би се то остварило, Хрвати би морали имати иста права као Срби и Бошњаци.
„За сада Хрвати то немају, а имали су колико–толико Дејтонским споразумом, који је доживео, гле чуда, отприлике 754 преиначења законских, подзаконских и других аката, при чему је око 730 наметнуто од стране високих представника у БиХ“, сматра Јовић.
БиХ као СФРЈ
Бивши хрватски члан председништва БиХ каже да би огроман искорак био ако лидери бошњачког народа размишљају да седну за сто и да договоре нека начела која би створила основе за будућност државе као једнакоправне заједнице. Међутим, он сумња у ту могућност.
„Сама чињеница да неко хоће нешто да дâ једном конститутивном народу, а та конститутивност не значи ништа ако истовремено не значи и сувереност народа, не значи ништа. Хрватски народ је суверен, не само конститутиван, и он одлучује о својој судбини. Нико не може у овој земљи да каже: ’Ми ћемо му нешто дати‘. Нема давања једном сувереном народу, јер су то темељна начела, како Уједињених нација, тако и ЕУ“, каже Јовић.
Он је подсетио да је у Југославији постојала албанска национална мањина којој је Америка дала државу — Косово, а у случају сувереног народа, Хрвата у БиХ, други су одлучили да он нема право ни на телевизијски ни на радијски канал. Јовић сматра да се Хрвати у БиХ „желе свести на верску заједницу, као што су то били муслимани до 1971. године у Југославији“.
Према његовим речима, БиХ свакодневно напуштају људи из сва три народа, чиме је показала сву суровост, све нефункционалности и неправедности, не само према Хрватима, него према свим грађанима.
„Не можете очекивати да ће економија ићи напред ако нису решена политичка питања. Ако неко сваки дан завлачи руку у ваш новчаник и узима вам, ви нећете бити мирни док не решите питање тог лоповлука. Тако је и са хрватским народом. Ова земља нема перспективу и нема будућност и уколико се не реше та питања, једноставно ће доћи до разлаза. Па сетимо се свих проблема кроз које је пролазила Југославија. Сви елементи који су долазили осамдесетих година прошлог века из Београда за Југославију, данас долазе из Сарајева за БиХ. Да смо успели да укажемо на тај проблем, Југославија се не би распала“, каже Јовић.
Будућност у време распада
Према томе, урушавање БиХ долази изнутра, а не извана. Споља је наметнуто, а изнутра ће до њега доћи. А сви они који се данас бусају у прса да воле БиХ и желе њен просперитет, у ствари су главни копачи јаме за њен нестанак, оцењује Јовић.
На питање какав ће бити „разлаз“, он подсећа да данас БиХ практично живи од међународних банковних институција.
„Кад буде земља распродата — будућности нема. Овако нефункционалан и неправедан систем не може да опстане. Последице ће бити катастрофичне“, сматра бивши хрватски члан Председништва БиХ.
Ако уместо договора сва три конститутивна народа БиХ, један народ ужива у томе да другима намеће своју вољу и угрожава им права, у том случају, „онај према коме неправедно наступате ће упорно тражити борбу за изједначавање права“, каже Јовић.
„А сама та борба изазива проблеме који не доприносе општем развоју. Ако немате развој, нормално је да долази до урушавања. Какво ће оно бити и са каквим последицама то не знамо. Ако замишљамо то урушавање са територијалним одвајањима, не мора нужно тако бити, али ће сваким даном бити горе и теже за све грађане који овде живе“, закључио је Јовић.
