„Лица под опсадом, гледајући у камеру, гледајући у нас и у смрт, молећи за помоћ, збуњени нашом равнодушношћу пред кланицом, описују страхоте које се дешавају ван њихових соба или само са друге стране врата“. Тако новинар „Њујорк тајмса“ Мајкл Кимелман почиње текст под називом „Како светска јавност жмури пред хорором у Сирији“. Кимелман жели да светска јавност отвори очи пред извештајима медија и међународних организација и видео-селфијима које снимају грађани Алепа, који говоре о наводним зверствима сиријских и руских снага над грађанима тог града.
Проблем је, међутим, што зверстава са стране сиријских владиних снага и руске подршке нема. Истина је сасвим другачија од оне које западни медији пласирају. Зверства су вршиле снаге које Запад подржава — разне екстремистичке и терористичке групе које су заузеле половину највећег града у Сирији.
Војни дописник Камел Сакер већ неколико дана налази се у Алепу и до сада је обишао четири ослобођене градске четврти.
„Иако сиријска војска наставља борбе против терориста, ипак је успела да ангажује људе које помажу цивилима. Становници Алепа сада имају све што је потребно: превоз, храну, лекове, рањеницима се пружа медицинска помоћ. Када су сиријски војници ушли у станове у којима су претходно боравили милитанти, схватили су да су милитанти дебело зарадили на продаји хране. Они су, да тако кажем, држали монопол и никоме нису дозвољавали да продаје уље, брашно и шећер, већ су их сами продавали по цени 20 пута већој од реалне. То су потврдили многи становници и то значи да су сви извештаји УН о Алепу шарена лажа. Припадници УН су рекли да ће самостално бринути о хуманитарној помоћи коју је сиријска власт припремила за становништво, али сада је јасно да цивили нису ни добили ту помоћ, а милитанти су дебело зарадили на њој“, сведочи Сакер са лица места.
Према његовим речима, међународне хуманитарне организације не помажу грађанима Алепа, оне, каже он, само усвајају резолуције, дају изјаве, али то нема везе са реалношћу. У реалности, каже Сакер, грађанима ослобођеног Алепа помажу руска и сиријска војска и сиријска власт.
Изјаве у западним медијима о масовним убиствима и мучењима и нападима на цивиле нису потврђене ниједном фотографијом или видео-снимком из поузданих извора, каже Дени Маки, медијски аналитичар, стручњак за питања безбедности на Блиском Истоку и један од оснивача покрета „Сиријска омладина у Британији“.
„Узмимо, на пример, једну од недавних изјава коју су навелико коментарисали водећи аналитичари и стручњаци за Сирију, да жене наводно масовно извршавају самоубиства из страха да ће бити силоване. Не постоји ниједан документовани случај, никаква потврда те тврдње, никакав видео-снимак или било какав други поуздани извор те информације. У Алепу је у току најпре пропагандни рат“, каже Маки.
Коментаришући наводе западних медија о наводним зверствима сиријске војске у ослобођеном Алепу и „беспомоћним устаницима“, Александар Ној, посланик Левице у Бундестагу каже:
„Не верујем да ће немачки политичари и медији признати да су ти устаници у ствари мрачни и опасни људи. Да су признали ту чињеницу, морали би да признају и то да су се неколико година ’кладили на погрешну екипу‘. Зато ће радије немачки политичари и медији и даље причати о жртвама, о легитимним ’устаницима‘ и такозваној умереној опозицији у чијем се редовима — наравно, сасвим случајно — нашло неколико исламиста. Они ће и даље причати једну те исту причу, јер желе да се сиријска власт и Русија нађу на оптуженичкој клупи Meђународног кривичног суда у Хагу“, сматра Ној.
Очи западног света о ономе што се заиста догађа у Сирији и Алепу покушала је да отвори и канадска новинарка Ева Бартлет, које је имала довољно куражи и професионалног и личног морала да у седишту УН каже истину у лице.
На питање норвешког новинара зашто не треба веровати информацијама које западни медији и међународне организације објављују из Сирије о бомбардовању болница и убијању цивила, Бартлетова, дугогодишњи дописник са Блиског Истока, одговара да у Алепу нема међународних организација, а да извори попут „Белих шлемова“ или Сиријске опсерваторије за људска права нису кредибилне.
„Међународне организације на терену?! Да вам кажем: нема ниједне! Причате о Сиријској опсерваторији за људска права са седиштем у Енглеској, где ради једна особа. Она се ослања на податке компромитованих група, као што су такозвани ’Бели шлемови‘. Њих су са 100 милиона долара финансирале Америка, Британија, Европа“, одговорила је Бартлетова.
Према њеним речима, „Бели шлемови“ се представљају као неутрални, али се сликају са телима убијених сиријских војника, а снимке угрожене деце врте месецима.
Циљ корпоративних медија, каже Бартлетова, јесте уклањање Башара ел Асада са власти, а не истина о Сирији.
„Како је могуће да ’Њујорк тајмс‘ или ’Демокраси нау‘ пишу да је реч о грађанском рату у Сирији?! То је неистина. Ти медији лажу да сиријска власт убија цивиле у Алепу, јер свако ко је ослобођен из Алепа каже супротно“, наводи Бартлетова.
Иступи попут тог који је у седишту УН имала Ева Бартлет ипак мењају уврежену слику о сиријском рату, каже сарајевски новинар и дипломата Златко Диздаревић. Споро и мукотрпно, али ипак мењају.
„Исто колико су данашњи медији и комуникације најстрашнији када су у функцији зла и манипулације, не могу се зауставити и када крене нека друга прича. У вези са свим тим, има нешто што називам ’више нијанси црне‘. Нису сви медији исти, нити су сви који примају информације исти. На врху имате монструозно дириговане медије који свесно одигравају једну велику, трагичну лажну причу. Нажалост, међу њима су многи такозвани мејнстрим медији, којима смо ми, мали са ових простора, дуго, искрено и нежно веровали. Испод њих имате оне који не раде то по стриктном задатку, него због тога да би се додворавали, што је саставни део светске удворичке политике. И оно што је најтрагичније, имате огроман број поштених људи који без остатка верују медијима“, објашњава Диздаревић.
Он наводи пример словеначке новинарке која је питала званичника УН из којих извора је добио обавештење да сиријски војници по кућама убијају цивиле у Алепу.
„То је монструозна информација која је прошла кроз свет и нико живи није постављао питање одакле извор. Она је поставила то питање, а званичник УН није знао да одговори. Имате разне врсте манипулација, али је чињеница да се већ у последњих 48 сати пробијају и информације друге врсте“, закључује Диздаревић.
„Као и у сваком сукобу, а ми смо то доживели током ратова деведесетих и током НАТО бомбардовања, увек има неколико истина“, каже дугогодишњи дописник ТВ „Скај њуз“ из Ирака Јакша Шћекић.
„У појави глобализације мрежа, када су сви медији доступни свакоме, када има толико шароликих медија, суочићемо се и са неколико истина када је реч о томе шта се дешава у Сирији и Алепу. Нажалост, у фрагментацији медија долази и до фрагментације истина и људи ће се опредељивати. Свако ће имати своју истину. То је цена коју новинарска професија плаћа. Бојим се да ће у будућности тих истина бити све више и више. То се нарочито дешава у ситуацијама када медији немају приступ тамо где се нешто дешава. Све је кренуло са другим ирачким ратом када су новинари били заједно са америчким снагама. Тада су могли да виде једну истину, колеге које су остале у Багдаду могле су да виде другу истину. Нажалост, живимо у временима где ће бити мноштво истина и где ће свака страна моћи да тврди да је њихова истина једина“, каже Шћекић.
Ослобођење Алепа је најзначајнија победа сиријских владиних снага у овом конфликту, чиме је уздрмано тло под ногама западних медија који све време покушавају да прикажу „умерену сиријску опозицију“ као демократску и либералну снагу, каже Дени Маки. А управо је та опозиција, према његовим речима, убила око 10.000 цивила у минобацачким и артиљеријским нападима. Читав Алеп био је талац терориста 4 године. Победа у Алепу је постала победа истине сиријске власти и њених савезника над лажима које шири опозиција коју подржава Запад, каже Маки.
„Живимо у епохи медија и комуникација, информација и друштвених мрежа. Када би постојао бар један добро документован податак, потврда да је заиста било убистава цивила, када би постајала барем једна фотографија. Ако је раније било 250.000 цивила у Алепу, а сада их је остало 100.000, па где је осталих 150.000? Убиство стотине хиљада људи не би могло да прође неопажено. Оно што се дешава у источном Алепу одмах бива објављено у медијима, јер са њима већ 4 године сарађују локални активисти који могу да документују све што се дешава на лицу места“, закључује он.
