Америчка Управа федералних резерви (ФЕД) оценила је да се привреда САД довољно опоравила да основна каматна стопа буде повећана за четвртину процентног поена, што значи да ће се кретати у распону од 0,50 до 0,75 одсто. До сада је била између 0,25 и 0,50 одсто. Одлука ФЕД-а је одмах изазвала јачање долара у односу на валуте из резервне корпе, тако да је био најјачи за претеклих 14 година, али и пад индекса на свим светским берзама, од Волстрита до оних у Азији.
Шефица ФЕД-а Џенет Јелен објаснила је да се привреда САД довољно брзо опоравља. Привредни раст у трећем кварталу ове године био је 3,2 одсто, инфлација у септембру је била 1,6 одсто, а очекује се пад незапослености у САД-у на свега 4,5 посто, што је испод природног нивоа те земље. Новоизабрани председник Доналд Трамп је најавио да ће подстаћи раст и инфлацију снижавањем пореза, као и великим инфраструктурним пројектима. Зато се очекује да у 2017. опет дође до повећања референтне каматне стопе, за коју у ФЕД-у кажу да би за три године требало да достигне циљана три процента.
Да ли је завршена ера јефтиног долара и шта ће одлука ФЕД-а значити на глобалном плану, али и за Србију?
На ово питање Спутњика у Народној банци Србије кажу да је одлука о повећању каматне стопе ФЕД-а на децембарском састанку била очекивана од већине тржишних учесника и већ укалкулисана у цене финансијских инструмената.
„Изненађење које је изазвало реакције финансијских тржишта биле су пројекције о висини референтне каматне стопе у наредној години. На основу објављених пројекција ФЕД-а може се закључити да се у наредној години очекују три повећања референтне каматне стопе, док су тржишта претходно очекивала два повећања“, кажу у НБС. То је утицало на повећано интересовање инвеститора за америчком валутом.
Тако је након састанка ФЕД-а долар ојачао у односу на евро 1,3 одсто, достигавши највишу вредност од јануара 2003. У односу на јапански јен долар је ојачао 1,9 одсто, док је према кинеском јуану ојачао 0,6 процената. Иако су тржишта акција широм света иницијално имала негативну реакцију праћену падом водећих берзанских индекса, веома брзо је дошло до опоравка и раста цена акција, нарочито банкарског сектора, услед очекивања да ће више каматне стопе утицати на раст профитабилности банака, кажу у НБС.
Када је Србија у питању, у НБС-у сматрају да ће позитивна домаћа макроекономска кретања, као и добар тренд даљег раста БДП-а заснованог на инвестицијама и нето извозу, све већи значај домаће потрошње, смањење спољнотрговинске неравнотеже, одрживост фискалне позиције, што се очекује и у следећој години, бити одбрамбени систем који треба да ублажи притиске.
„Позитивни фактори по основу постигнутих резултата монетарне и фискалне политике могли би у значајној мери да неутралишу негативне ефекте који могу проистећи из спољног окружења и да допринесу ублажавању потенцијалних турбуленција на домаћем девизном тржишту“, истиче НБС.
А банка ће, како напомиње, пратити сва кретања и настојати да својим активностима очува релативну стабилност на домаћем девизном тржишту, доприносећи тако и стабилности читавог домаћег финансијског система.
За професора на Београдској банкарској академији, стручњака за финансијска тржишта, др Исмаила Мусабеговића, суштина одлуке ФЕД-а је најава да ће тај процес повећавања референтне каматне стопе бити настављен.
Одлука ФЕД-а о повећању основне каматне стопе, иначе је тек друга таква од 2008. године и избијања светске економске кризе која је и отпочела пуцањем мехура некретнина у Америци.
Мусабеговић је мишљења да та одлука, осим са привредним показатељима, има има везе и са политиком новог америчког председника Доналда Трампа која у економском смислу има потпуно нови приступ развоју Америке, враћањем производње у њу. То је, такође, разлог јачању долара, мишљења је стручњак за финансијска тржишта који подсећа да када камате расту јача и валута. Он је указао да је Трамп најавио и новине у пореској политици, тачније смањење корпоративних такси. Све то доноси даље јачање долара.
„То је с једне стране добро за Америку, са друге стране није. Њихова роба ће свакако поскупети због јаког долара, али у сваком случају то је сигурно процес који ће трајати следеће три године“, процена је Мусабеговића.
На питање шта ће то значити на глобалном нивоу, с обзиром на то да је највећи број земаља углавном задужен у доларима, а шта за Србију, он напомиње да Србија има 32 одсто спољног дуга у доларима, односно око девет милијарди. „У сваком случају, то ће бити оптерећење за наш буџет јер ће сада бити потрошено више динара за сервисирање тог дуга. Што се тиче осталих земаља, слична је ситуација. Сви који су задужени у доларима имаће проблем сервисирања тих дугова“, констатовао је професор Банкарске академије.
Компензацију за скупљи дуг због јачег долара могу, како каже, имати земље које су извознице стратешке робе која се обрачунава у доларима, а то су пре свега сировине.
„Јачање долара појачава њихову извозну позицију у односу на америчко тржиште, или на светско тржиште уколико се њихова роба рачуна у доларима. Она ће поскупети“, објаснио је Мусабеговић.
На питање шта ће се догађати у односима две најјаче светске економије, САД и Кине, он подсећа да међу њима већ неколико година траје валутни рат.
„САД инсистира на јачању јуана због тога што је Кина највећи извозник у Америку која управо са Кином има највећи трговински дефицит. Овим поступком су само олакшали кинеским извозницима“, сматра Мусабеговић.
Велике кинеске државне банке су, како су јавиле агенције, одмах интервенисале на тржишту како би спречиле знатније удаљавање курса јуана од званично утврђеног дневног курса централне банке.
Мусабеговић је, међутим, указао и на то да је Кина сама кренула у реструктурирање привреде.
„Више неће бити јефтине извозне робе из Кине. Она повећава ниво обраде и технологију и унутрашњу потрошњу и све више се окреће услугама и унутрашњем тржишту. Ако успешно заврши своје реструктурирање, она ће и даље бити мотор и генератор изласка осталих земаља из кризе, односно повећања глобалног бруто друштвеног производа“, сматра Мусабеговић.
На питање како ће се одлука ФЕД-а одразити на договор о постепеном преласку на међусобна плаћања Кине и Русије у националној валути, он каже да је иначе тренд да све земље БРИКС-а гледају да њихова билатерална трговинска сарадња не буде изражена у доларима, већ у националним валутама.
„Само оснивање Азијске инвестиционе банке значи да ће један део тржишта, посебно азијског, заједно са Русијом, свакако избегавати долар у свом међусобном трговинском односу“, рекао је Мусабеговић Спутњику.
