Тај задатак је поставио руски председник Владимир Путин, а како наводе руски медији и портали, за тај пројекат нису заинтересовани само руски партнери из Азије, већ и земље ЕУ, које све више стреме ка економској независности од Брисела. Циљ таквог партнерства је стварање зоне слободне трговине у простору између четири океана, уз учешће водећих држава Евроазије.
У Русији је развој великих транспортних пројеката једна од ударних, горућих тема и то није случајно — приходи од транзита и потенцијали која та земља има с обзиром на географски положај нису у складу једни са другим. Удео Русије у светском логистичком бизнису није већи од три одсто, а то је за земљу са таквим географским положајем прилично слаб показатељ. Главни проблем је недовољно развијена инфраструктура. Због тога се сада „рађају“ нове идеје и кују планови, који би требало да реше то питање. Притом, планови су прилично амбициозни, али, тврде експерти, и остварљиви.
Председница Савета федерације Русије Валентина Матвијенко рекла је да би саобраћајни коридори требало да повезују спољне границе земаља-чланица Евроазијског економског савеза у правцу „Запад-Исток“ и „Север —Југ“, а такође и евроазијске транспортне системе са кинеским економским појасом „Нови пут свиле“.
Главни задатак Русије у том контексту је модернизација великих магистралних путева — Транссибирске железнице, која спаја далекоисточни и европски део Русије, и Бајкалско-амурске магистрале — железничке пруге која повезује Сибир и Далеки исток Русије. Осим тога, планирана је и модернизација Северног морског пута — најкраћег морског пута између европског дела Русије и Далеког истока, а такође и далекоисточних лука.
Међутим, како се испоставило, модернизација постојећих путева — копнених, водених и железничких — није једино о чему се размишља у Русији. Московски државни универзитет (МГУ) направио је гигантски пројекат који подразумева изградњу брзих пруга који ће покрити целу Русију и повезати више десетина великих логистичких центара. Пројекат је био представљен на заседању Интеграционог клуба у Савету Федерације.
Планирано је да изградња буде завршена до 2035. године, а аутори пројекта су уверени да ће реализација те идеје стимулисати и модернизовати руску привреду. Стручњаци су такође израчунали да би, уколико пројекат буде реализован, роба из крајње тачке Далеког истока до Европе била достављена за два дана. Поређења ради, сада је за то потребно две недеље.
На тај пројекат ће у наредних 20 година бити потрошено 320 милијарди долара.
Стручњаци сматрају да ће се тај пројекат само допуњавати са економским појасом „Нови пут свиле“, који се сматра највећим економским пројектом у историји, а који ће повезивати кинеске луке са Европом и Јужним Пацификом.
Са кинеским економским појасом „Пут свиле“ директно је повезана изградња ауто-пута кроз Кину, Русију, Казахстан и Белорусију.
Нови пројекат је осмишљен тако да још више ојача позицију Русије као кључног центра који повезује велико евроазијско тржиште са четири милијарде људи.
„Ако су наши преци пре 125 година, без високих технологија, могли да реализују такав пројекат као што је Транссибирска железница, било би срамота да се ми данас повучемо. Ми смо у обавези да реализујемо пројекте који ће да обједине земљу“, закључила је Матвијенкова.
