Поступак одлучивања о молби за изручење Харадинаја биће спроведен по правилима Европске конвенције о екстрадицији, потврђено је данас Танјугу у највишим српским правосудним круговима.
Француски апелациони суд у четвртак је одлучио да ће Харадинај остати у притвору све док Србија не упути званичан захтев за изручење, док је српско Министарство правде најавило да ће то учинити у што краћем року.
С обзиром на то да је, уз замолницу за изручење, неопходно проследити и документацију преведену на француски језик, на основу које ће француско правосуђе одлучивати о испуњености услова за изручење, у пракси то обично захтева више дана, па се слање захтева Србије може очекивати почев од идуће седмице.
Министарство правде је већ проследило документацију која се тиче решења о спровођењу истраге и одређивању притвора Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, на основу којих је за Харадинајем и расписана потерница 2004. године.
Према одредбама Конвенције, привремени притвор може да се укине ако захтев за изручење и документација не буду достављени у року од 18 дана од притварања, али се на на молбу државе која тражи изручење неког лица тај минимални рок може продужити на 40 дана од притварања.
Уколико Француској буде достављен захтев за изручење и пратећа документација, притвор Харадинају након ових рокова може да буде продужен до коначне одлуке о изручењу или да буде замењен неком од мера за спречавање бекства.
Наиме, Конвенција каже да је привремено пуштање на слободу увек могуће ако држава предузме све потребне мере за спречавање бекства траженог лица, али и да пуштање на слободу не спречава могућност новог притварања и изручења, ако јој захтев за то буде достављен касније.
Бивши вођа ОВК и хашки оптуженик, те лидер Алијансе за будућност Косова, Харадинај је у среду увече ухапшен на аеродрому у Базел—Милуз, на француској страни.
Србија га тражи због сумње да је починио злочине над Србима на Косову и Метохији 1998. и 1999. године који нису били обухваћени оптужницом Хашког трибунала по којој је правоснажно ослобођен.
У питању су ратни злочини против цивилног становништва у зони одговорности Дукађини 1998. и 1999. године.
Европска конвенција о екстрадицији предвиђа да се неће одобрити изручење за дела која су, према оцени замољене стране, политичка кривична дела, у шта, разумљиво, не спадају ратни злочини.
Кршење обичаја ратовања, и кршење Женевских конвенција и Конвенције о спречавању геноцида нису политичка кривична дела, наводи се у Европској конвенцији о екстрадицији.
