Наши шпијуни су на основу својих података, закључили да нас руске обавештајне службе шпијунирају. Дакле, они раде исто што и ми, али то је недопустиво! То је мешање стране државе у нашу демократију! На то би се, укратко, свела ова свакодневна јадиковка која нам већ доста дуго стиже из Вашингтона и која полако почиње „да се прима“ у Европи, па и њиховим шпијунима почињу да се привиђају Руси као кривци за све што им не иде од руке.
У најновијем извештају, који потписују ЦИА, ФБИ и Агенција за националну безбедност Америке, директно се оптужује Путин да је наредио да се „утиче на председничке изборе у САД“. Амерички обавештајци закључују и да је тај посао „руска пропагандна машина“, у којој је и Спутњик и РТ, успешно обавила. Дакле — председник САД није демократски изабран, а Америка није у стању да се одбрани од опасности споља (тј. из Русије)! Признање које свакако заслужује пажњу.
Време је да одрастеш — рече ових дана Бајден Трампу, а у ствари, Обама и његова администрација треба да одрасту и престану да се понашају као размажено дете које разбија све по кући, јер су му узели играчку. Одрасли људи знају да све земље имају обавештајне службе, исто као што их има и Америка, да неке раде успешније, неке мање успешно, али све имају сличне циљеве.
Сви желе да знају све о другима и да ништа не открију о себи. Али једна велика сила која претендује на место „господара света“ мора добро да се замисли ако је страна обавештајна служба тако срамно порази.
Не улазимо у то да ли је, или није, Путин довео Трампа на власт, али ако Обама заиста мисли да јесте, онда под хитно треба да посмењује све своје обавештајце и да заћути пре него што се неко не сети да га позове на одговорност због тога што је дозволио да САД од најјаче земље на свету постане банана држава која признаје да јој други бирају владу.
А можда би могао и да размисли — да америчке младе ајтијевце што пре пошаље на школовање у Русију, или да просто, као што иначе Американци раде, доведе стручњаке из Русије. А онда би они „једним кликом“ решавали све. На тај начин би уштедео Америци огроман новац. Јер, сетите се само колико је милијарди долара америчких пореских обвезника отишло на дизање обојених револуција по свету!
Ако се заиста све може једним кликом, чему онда братоубилачки рат у Украјини? Колико је Америку коштао, на пример, крвави Мајдан, а пре тога Грузија, па читав низ арапских земаља у којима су рушили владе и направили општи хаос.
А колико су платили рат у Либији, колико у Авганистану, Јемену, Сомалији, Пакистану, колико свргавање и черечење Гадафија, колико оних 26.000 бомби бачених прошле године на Сирију и Ирак, колико колоне избеглица које прете да униште ЕУ…
И, коначно, да ли је вредело платити пет милијарди долара за истраживање „кампање руског утицаја“ да би се показало да су тајни подаци, како каже Асанж, чувани тако да их је „могао прочитати и четрнаестогодишњи дечак“? А колико би га тек коштала „одбрана“ од руских хакера, и како мисли ту да победи?
А све је могло много јефтиније — кућица у, на пример, Пенсилванији или негде на Хавајима, пар руских сајбер стручњака — и Асад би одавно био ван игре, као и сви светски лидери који „угрожавају интересе“ Сједињених Држава.
Америци би била на располагању сва нафтна поља и остала рудна богатства „освојених земаља“, и што је најважније, САД би остале неприкосновена и једина светска велесила, а сви други би и даље сањали „амерички сан“. Уместо тога, Америка је постала најомраженија држава на свету, на чије чело долази — у најбољем случају — „ријалити председник“, или ако је истина оно што говори ЦИА — руски вазал.
