Оценивши да је Махмутћехајићево дело „прво целовито испитивање односа националистичких, оријенталистичких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву“, посланик СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нермин Диздар изјавио је како је Андрић „декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам“.
Истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе признати његов расизам“.
Наводи и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао бити националист, јер су и „Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ били паметни“.
Након поређења са Хитлером, Диздар је своју „аргументацију“ о Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су Андрићеве књиге за резултат имале „геноцид над Бошњацима, посебно у Вишеграду“.
У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана Мусе, па чак и бившег председника Хрватске Иве Јосиповића.
И други учесници промоције ове књиге Андрића су оптуживали за „негативан однос према муслиманима и Босни“, а његову књижевност описивали као „велики антибосански пројект, великосрпски пројект, резултат Недићевог режима, у ком су добри Бошњани приказани као реметилачки фактор“.
Универзитетски професор Вахидин Прељевић Андрића је назвао „фантомским монструмом који је фалсификовао историју“, истичући да су његова дела користила „у пропагандне сврхе током рата у БиХ“.
Књижевни теоретичар Сањин Кордић тврди како су „Андрићеви романи делом расистички“, али је позивао јавност да их, ипак, чита и суочи се с њима кроз процес „детрауматизације“.
Публици се на крају промоције обратио се и сам аутор Русмир Махмутћехајић, који је рекао, да „уколико би имао било што рећи на излагања својих колега, морао бих написати нову књигу, а то би сигурно било о свемирском питању — питању Босне”, пренела је РТРС позивајући се на портал Дневник.
Извор:Танјуг
