Зид у северном делу Косовске Митровице ће пасти! Тако су барем најавили приштински званичници. А да ли ће то да се деси баш, како су најавили, 17. фебруара, на дан када је Косово 2008. године прогласило, или неки други дан — још се не зна.
Међутим, оно што је сада очигледно је да ће ако дође до рушења тог, у ствари, потпорног зида, који је подигла локална самоуправа којом руководе Срби, и који је део амфитеатра, највероватније бити срушено још нешто — и онако нарушена политичка стабилност.
Од погрома над Србима 2004. године ситуација између Приштине и Београда није била напетија, а слободно се може рећи да су минути одлучивали пре неки дан, када се воз Бањска запутио ка Косовској Митровици из Београда, да ли ће се са реторике прећи на оружје. Специјалне јединце РОСА воз из Србије на прелазу Доње Јариње, територију на коју иначе не смеју да долазе без сагласности локалне српске самоуправе са севера Космета, чекале су кроз нишан. Хашим Тачи, председник такозване државе Косово, изјавио је да су „безбедносне снаге Косова (БСК) спремне за сваки изазов на читавој територији Косова“, чиме је фактички дао до знања да део споразума о неприсутности косовских снага под оружјем на територији севера Косова више није на снази.
Да ли је ово тренутак када би Србија требало да затражи да се испоштује одредба из Резолуције 1244 о повратку српског контингента од 1.000 припадника полиције и војске на Косово и Метохију?
Душан Челић, бивши члан београдског експертског тима за преговоре са Приштином, верује да јесте. Он каже да последња дешавања сасвим сигурно јесу подизање тензија од стране Приштине, рачунајући ту и најаве рушења потпорног зида у Северној Митровици, па до присуства припадника РОСА на северу Космета.
„Чини ми се да је овде дошло до опипавање пулса са обе стране. Претња са приштинске стране је искушавање реакције и Срба са севера Космета, али и Београда. Наравно да је то актуелизовало питање примене Резолуције 1244 и права Србије да у складу са важећом Резолуцијом на територију Косова и Метохије пошаље своје припаднике војске и полиције“, наводи професор Челић.
Он напомиње да је то само један од одредаба из Резолуције 1244 које до сада није реализована. Он напомиње да није приметио да је Београд ту могућност, односно одредбу, до сада помињао. Каже да није сигуран да ће власти у Београду то питање уопште поменути, али је убеђен да је ово тренутак да се то питање извуче из нафталина.
О тако нечему, додаје он, на захтев Србије требало би да одлучује Савет Безбедности Уједињених нација, који је Резолуцију 1244 и усвојио.
„Могуће је да је све ово што се догађало ових дана испипавање терена пред промену администрације у Вашингтону и просто је могуће да је то нека, ајде да тако кажемо, припрема за ово о чему причамо… Желео бих да верујем у то, као и да ће се доћи и до званичног постављања тог питања“, закључује наш саговорник.
Да је север Косова још увек трн у оку Приштине, иако су одмах по потписивања Бриселског договора 2013. године на тој територији одржани избори по законима Приштине, показује и благо речено хистерија око већ поменутог потпорног зида у Митровици који Албанци називају „зидом поделе који мора пасти“. Наравно, Албанцима не сметају ни зид ни воз, већ дате околности користе као повод за демонстрацију силе јер како другачије протумачити Тачијеве речи.
