По Уставу Србије, децембар 2008. године био је крајњи рок за доношење закона о финансирању Војводине. Од тог „крајњег рока“ прошло је осам година. Да ли је 2017. та година? Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) ових дана се огласила отвореним писмом новоизабраном судији Уставног суда Тамашу Корхецу, подсећајући на то да су пре годину дана поднели иницијативе Уставном суду Србије поводом решавања питања финансирања Војводине и припадајућих јој седам одсто буџета Србије.
Лига је саопштила да неће одустати од захтева за решавање питања финансирања Војводине, иако је, како се наводи, „почела оркестрирана кампања којом би се чињенице преокренуле у најгорем маниру манипулације јавношћу“. Није додуше навела о каквој оркестрираној кампањи је реч и ко је води. Тим пре што су и премијер Србије и председник владе Војводине оценили да закон треба донети.
Александар Вучић је рекао крајем октобра на заједничкој седници влада Србије и Војводине да ће републичке власти донети Закон о финансирању Војводине, „иако други нису“. Војвођански премијер Игор Мировић оценио је да нема разлога да то не буде урађено у овој години и да је бољи и лош него никакав закон. И објаснио зашто. Непостојање закона доводило је до злоупотребе средстава. Доношење Закона о финансирању Војводине важно је како се не би поновиле грешке оних који су пре владали Војводином и то недовршено стање користили за употребу средстава на начин који је проузроковао штету покрајини и њеним грађанима, објаснио је Мировић.
Ни за Борислава Боровића из Форума независних економиста није спорно да треба што пре донети закон. Није, међутим, пропустио да укаже на политизацију целе приче. „Иницијативу давати 2017. пред некакве изборе, а седам-осам година бити у власти Војводине и Републике Србије делује ми прилично политички некоректно и као политизовање неких ствари“, каже Боровић за Спутњик. Он подсећа да је иницијатор оцене уставности ЛСВ-а, која је у власти била дуги низ година и у Војводини и у републици, заједно са ДС-ом и уопште нису подносили иницијативу за то. То су урадили тек на крају 2015. године, подсећа он. Практично уочи ванредних парламентарних избора на пролеће 2016. После годину дана та уставна иницијатива је освежена. Уочи председничких, а можда и нових парламентарних избора, такође у априлу.
„Али без обзира на све треба бити поштен и рећи ’треба донети закон о финансирању Војводине и утврдити праве надлежности‘“, каже Боровић. Наравно да је требало да закон буде донет не само због тога што је то уставна обавеза, него и због тога што када се Војводини даје Уставом предвиђених минимум седам одсто републичког буџета, прилично „виси“ ако се не зна сврха тих средстава, објашњава он. Новац, додаје, може бити употребљен добро, али и лоше. У сваком случају није унапред прецизирано за шта тај новац иде. Зашто би неко, просто, по договору добијао новац, без одређивања његове праве намене, приметио је Боровић.
„Врло је важно, а искуства озбиљнијих држава говоре да треба направити такав закон да се утврде надлежности и начин прикупљања новца да неке надлежности буду пребачене Војводини, па да изворни приходи покрајине буду у оквиру тих седам посто. Прилично је необично да се направи закон, направе се буџетски системи за Србију, АП Војводину и локалне самоуправе, а онда се накнадно даје неких седам одсто из републичког буџета покрајини“, каже Боровић.
И он дели оцену да, када се говори о Платформи за доношење закона коју је пре три године усвојила војвођанска скупштина, углавном је реч о проценту учешћа Војводине у порезима прикупљеним на њеном простору, а не и о обавезама.
„Када се прича о Војводини, посебно када то ради ЛСВ и господин Ненад Чанак, обично се траже новци без навођења пројеката и надлежности које ће да финансира АП Војводина. Нема везе ко је на власти, већ да се морамо понашати на прави начин. Ако закон буде донет на основу процентуалног дељења неког плена, онда ће поново доћи до неких злоупотреба. На крају крајева, сваки буџет мора бити подложан провери. Можемо ми плаћати порезе у Београду, Војводини, Србији, ако се негде не подноси извештај где се троши тај новац, онда то нема никаквог смисла“, поручио је Боровић. Он уз то напомиње да Војводина потражује 1,4 милијарде динара, колико је наводно Република Србија дугује, и пита шта ће бити ако Србија фактурише све оно што је радила на територији АП Војводине.
„Недоношење закона ствара многе дилеме и утире пут неким манипулацијама којих, наравно, морамо да будемо свесни. Има их и око повећања надлежности Војводине, чак и некој сецесији која се понекад помене. Дакле, боље је направити законе који се поштују него имати правни вакуум који може да се тумачи на разне начине и да манипулације дођу у први план“, истиче Боровић. Треба утврдити не процентуалне, него праве надлежности, прецизно уредити ствари. Па ако се закон не покаже као добар, онда га мењати, како не би долазило до злоупотреба, сматра он.
