Космет је, и даље, за наше грађане неотуђиви део Србије и више од две трећине њих не би га се одрекло, сведоче за Спутњик истраживачи јавног мњења.
Према казивању Бојана Клачара из Цесида, код спонтаних, отворених питања, где се грађани сами опредељују за теме, они не наводе Космет као приоритет већ социјалне и економске проблеме као кључне, зато што су оптерећени сопственом егзистенцијом.
Однос Србије и Европе
Међутим, прецизира Клачар, кад се уђе у дубљу анализу, и кад постоје понуђени одговори, онда Космет као тема расте.
„Он се најчешће везује на два нивоа. Један је као важно стратешко национално питање, а други као питање које се повезује са односом према ЕУ. Што су бољи односи ЕУ и Србије, имамо релаксиранију тему Косова и Метохије. И обрнуто“, предочава Клачар.
Неко наредно истраживање би, верује он, а након случајева „Воз“ и „Харадинај“, вероватно подигло тему Космета на агенди. То би, сугерише, врло вероватно, са собом повукло и неку врсту евроскепсе, све до оног момента док се не види нека врста промене или наратива српске власти или наратива ЕУ, а у вези са Косовом и Метохијом.
А егзистенција
Слично показују и истраживања агенције „Фактор плус“, чији директор Владимир Пејић каже за Спутњик да грађани и даље имају јаку емоцију и истичу да им је Космет важан.
„Међутим, с друге стране, кад поставимо нека питања, шта је од приоритетне важности за Србију у овом тренутку, које су то теме од највећег значаја, Космет не заузима тако високу позицију“, конкретизује Пејић.
Далеко вишу позицију, истиче он, заузимају теме економског карактера, затим неке теме стабилности, социјалне правде, па тек онда на неком петом, шестом месту, са значајним заостатком, заузима питање Космета.
„Наравно да ћете кад вас питају да ли је важније здравље, стандард и посао или било која друга директна политичка тема, као грађанин ставити оно што се тиче вас и ваших живота и ваше егзистенције. С друге стране, кад поставите директно питање о Космету, да ли треба прихватити и помирити се са независношћу — било априори или на пример у замену за чланство у ЕУ, онда је став грађана знатно другачији“, тврди Ђорђе Вукадиновић, позивајући се на истраживања Нове српске политичке мисли.
Натполовично бескомпромисно
Из истраживања у истраживање, предочава он за Спутњик, види се да око две трећине грађана експлицитно одбија да прихвати независност Косова. „Без обзира на то што их питате да ли је Косово фактички независно, онда у великој мери они то мисле, али су против експлицитног па и имплицитног признања те независности“, истиче Вукадиновић.
Став српског јавног мњења се, дакле, у односу на Космет није променио и своди се на то да је против независности, да грађани нису спремни га трампе не за неко поглавље него чак ни за експлицитно чланство у ЕУ.
Насупрот њима су, према истраживањима НСПМ-а, они који кажу да би требало прихватити понуду Космет за ЕУ, али број њих никад није прешао 15 процената а често је и једноцифрен.
