Руски експерти кажу да такве изјаве личе на покушај западних стручњака да „забију клин“ између Русије и Србије.
„То личи на покушај да се унесе раздор, јер сценарио да Москва призна Косово није могућ, поготово док је Путин на власти. Чак и ако би САД изнеле такав предлог, Русија би га одбила и не би ушла у такву врсту трговине, јер нама није потребна подршка Вашингтона да би Крим био руски. Крим се вратио у састав Русије путем референдума, а упркос ставу САД и ЕУ. Знали смо шта нас чека и шта ће након тога уследити и били смо спремни на то“, каже за Спутњик Игор Пшеничников, саветник директора Руског института за стратешка истраживања.
Експерт не искључује могућност да би САД могле да изнесу понуду „Крим за Косово“, али је уверен да Москва на то неће пристати ни под каквим условима.
„Признањем Косова ми бисмо издали нашег главног савезника на Балкану, а такође би то био и сигнал свима онима који су сепаратистички расположени у Србији. Осим тога, признање Косова од стране Русије би значило и кршење постојећег система међународног права, то би био неморалан чин, и зато Русија на то никада неће поћи“, закључује Пшеничников.
Реакција руских аналитичара је уследила после навода британског стручњака за Русију Мери Дејевски да би Русија могла да призна независност Косова као део ширег споразума између Вашингтона и Москве, након што је Доналд Трамп преузео функцију председника САД.
Текст је објављен у католичком часопису „Таблет“ у издању за 21. јануар, а преноси га „Балкан инсајт“.
„Док би руско признање било слављено као велики успех на Косову, то би био велики шок за руског историјског савезника, Србију“, каже се у чланку.
Дејевски, иначе колумнисткиња „Гардијана“, наводи да Владимир Путин улаже много труда у побољшање односа између руске и америчке администрације, и да не би смео да дозволи да му оваква прилика, као што је Косово, исклизне.
Дејевски се, како се наводи, редовно састаје са лидерима Кремља кроз групу „Валдај“, која се сусреће са руским званичницима сваке јесени, а сугерисала је да би Москва могла да призна Косово као део пакета договора, чији би циљ био затварање различитих постхладноратовских дипломатских проблема који су угрозили односе између сила.
Међутим, у „Валдајском клубу“ такву врсту трговине између Русије и САД категорички одбацују.
„Мислим да нема основа да се покреће питање признања Косова. Заправо, проблем Косова на Балкану се никако не може доводити у везу са руско-америчким односима, па је самим тим трговина те врсте немогућа. Другачије речено, Косово није тема разговора двеју земаља и не верујем да ће се наћи на дневном реду. Само у случају да се ситуација на Балкану нагло погорша и да се појави ново жариште, које угрожава међународну и регионалну безбедност, питање Косова би могло да се покрене између Кремља и Беле куће. Али, тренутно не постоје фактори који би могли да промене став Кремља о територијалној целовитости Србије“, каже за Спутњик Андреј Сушенцов, програмски директор „Валдајског клуба“, експерт за спољну политику САД, доцент МГИМО и шеф руске агенције „Спољна политика“.
Експерт истиче да интереси Србије и њених других руских савезника никако неће бити угрожени зарад побољшања односа Русије и САД.
„Не би требало очекивати да ће Русија и САД трговати признањем или непризнањем територија, барем се Русија не користи таквим инструментима. Дакле, односи са другим земљама неће бити предмет трговине у дијалогу Москве са Вашингтоном. Стога, интереси Србије и других руских савезника неће бити угрожени, чак и ако дође до развоја односа између Русије и САД“, закључио је Сушенцов.
Русија чврсто против признања Косова, јужне покрајине свог блиског савезника Србије отцепљене 1999. године уз помоћ западне војне помоћи, а којe је прогласилo независност 2008. године, наводи се у тексту.
Већина западних земаља, почевши од Америке, одавно је признала независност Косова, али Србија, Русија, Кина, као и пет чланица ЕУ и многе друге државе, нису, међу којима је највише оних из Централне и Јужне Америке, Азије и око половине афричких држава.
Темпо признавања знатно је успорен последњих година, а прошле године су то учиниле само две државе — Суринам и Сингапур. Укупно око 110 од 193 држава-чланица Уједињених нација до сада је признало независност Косова.
Подсећања ради, прошлог месеца је и руско Министарство спољних послова саопштило да „Србија може у потпуности да рачуна на подршку Русије у заштити територијалног интегритета када се ради о Косову“.
