Нисам политичар опште праксе, не живим од политике. Имам 45 година, имам око 23 године радног стажа од којих сам четири посветио политици као министар, остатак радног стажа је у мојој струци, од тога и живим. Дакле, нисам човек који неопходно мора да се бави политиком. Имам срећу да не морам да говорим оно што не мислим, причам оно што мислим, јер ми живот не зависи од политике. Желим да Србија буде исто толико слободна колико сам и ја у исказивању свог политичког става.
Ово каже за Спутњик Александар Поповић, кандидат ДСС-а за председника Србије и објашњава нам како је баш он ушао у председничку трку:
Моји страначки пријатељи су сматрали, а и ја са њима, да политика Србије мора да буде слободна од оних који нас највише притискају — Брисела и Вашингтона, али и од наше савести. Разговарајући о томе ко би могао да буде представник једне такве политике убедљивом већином је одлучено да то буде моја маленкост и мени ће бити част да представљам једну такву политику.
Зашто би данас један млад човек од двадесетак година гласао баш за вас, шта њима нудите?
— Слободну Србију која ће као таква да гради свој просперитет. Србију у којој страни амбасадор неће да говори шта треба да се ради, у којој министарка правде неће доћи у Скупштину да каже да треба да се мења Кривични закон јер је тако наредила ЕУ, у којој министар финансија неће рећи да за буџет посланици имају само два дана да га проуче. Србија је данас у полуколонијалном стању — људе избацују са посла, јер им се не свиђа да се у кафани свира „Лили Марлен“. Србија је пуна речи против фашизма, а имате споменик Аћиф-ефеднију у Новом Пазару, човеку који је осуђен због стварања „Велике Албаније“ и злочина над српским становништвом за време Другог светског рата.
Који је ваш конкретан програм?
— Председник нема извршна овлашћења, ово нису избори за Владу и против Владе, ово је врста конкурса где се кандидати јављају да обаве један посао, а конкурсна комисија су сви грађани Србије. Свако треба да размисли ко би од понуђених кандидата најбоље могао да представља државу у иностранству и ко би у крајњој линији дизао глас и указивао на проблеме. Видимо да имамо проблеме са заменама здравствених књижица, потребни су нам лекари и интернет на селима, није нормално да најстарији часопис о књижевној критици у Европи „Летопис Матице српске“ не финансира држава — на те проблеме треба да укаже председник Србије. Враћаћемо значај образовању, школама, науци.
Ставка која је најбитнија у економском делу програма јест чињеница да од свих досадашњих кандидата имам највише привредног искуства у пословима који се тичу извоза. Србија без великих инвестиција, само добром организацијом може у томе неупоредиво више да уради. Формираћу савет искусних људи који ће радити на томе како да унапредимо наш извоз већ постојећих производа — нама треба нешто налик на Генералекспорт или Интерекспорт.
Шта је преостало од страначке инфраструктуре ДСС-а после свих подела?
— Странку чине три ствари — ДСС има идеологију која се није мењала. Инфраструктура јесте урушенија него што је била 2012. али је довољна да изнесе кампању. Новац је трећа ствар али њега немамо, али боже мој, живот није идеалан.
Какво мишљење имате о тренутној конкуренцији у председничкој трци?
— Није битно шта ја о њима лично мислим и то никада не бих јавно рекао, то су људи који су моји пријатељи, а има људи које ја лично и не познајем али и оних којима се због нечега што су урадили у једном периоду свог живота дивим, али је то све ирелевантно. Није ништа лично, јер ми говоримо о разликама у политикама.
Какве шансе себи дајете?
— То много зависи од тога када ће избори бити одржани, али и броја кандидата владајуће коалиције. Спекулише се и о томе да ће се истовремено са председничким одржати и парламентарни избори. Објективнију процену могу да дам тек после свих информација.
Верујете ли да ће се заједно са председничким одржати и парламентарни избори?
— Као опозиционар, ја бих волео да избори буду свако мало, док власт не падне. Као обичан и колико-толико одговоран човек, ја мислим да парламентарним изборима нема места, јер садашња власт, против које сам ја, има већину у Парламенту. Ако нема суштинских националних питања која треба да се решавају, нема разлога за изборе. Ипак, постоји један суштински разлог — да ли ми Срби желимо да будемо слуге Брисела или не. То је питање за референдум и то после шестомесечне јавне расправе.
Да ли бисте као председник Србије могли да сарађујете са премијером Александром Вучићем с обзиром на његову изјаву да не жели шефа државе који „звоца“?
— То је увреда председника Републике Србије кога бирају грађани. Био сам министар у Влади када је председник Србије био Борис Тадић и ствари су функционисале. Због тога председника бирају грађани, а не Парламент. Ако председник Владе има такво мишљење о нашем систему, онда је странка којој је припадао СРС требало да у време изгласавања Устава предложи да и председника и премијера бирају посланици. Ја не звоцам, ја износим свој став, био бих председник свих грађана и не бих се мешао у унутарстраначку политику и у партијашење и трудио бих се да заштитим интерес грађана у највећој могућој мери.
Многи оптужују ДСС да није истинска опозиција СНС-у?
— И многи кажу за Елвиса Прислија да је жив, а он није. Не знам шта треба да се уради да бисмо ми доказали да смо опозиција. Са владајућом странком се не слажемо о питању уласка у ЕУ, око НАТО, Косова и Метохије, продаје земљишта странцима. Ајде да отренемо причу, ако је кључно државно питање питање евроинтеграција, зашто онда СНС и ДС не направе заједно владу или имају заједничког председничког кандидата. Ипак, као интелектуалац не могу да кажем да је баш све што ради власт лоше.
Зашто исте изашли са заједничким кандидатом са Дверима кад сте са њима наступили на парламентарним изборима?
— ДСС је био за то да имамо једног кандидата и на председничким изборима, али наши пријатељи из Двери су имали супротан став — да свако треба да иде са својим кандидатом. Не мислим да је ово крај патриотског блока, на наредним парламентарним изборима ће тај блок наступити јединствено, јер је тај савез природан.
Живимо у веома занимљивом политичком тренутку — Доналд Трамп је на челу Америке, а званичници Европске уније страхују за њено очување. Какву политику би Србија са вама на челу требало да води?
— Сасвим јасно — политичке неутралности. Нема никакве сарадње са било ким ко хоће да има политичку власт над Србијом, ни Брисел, ни Москва, ни Пекинг ни Њу Делхи. Ми треба да копирамо сва добра искуства других, чак и земаља ЕУ, али исто тако треба да донесемо закон којим би се испитало финансирање невладиних организација као што већ постоји у Русији. Србија треба да сарађује са свима у оквиру њених интереса. Чињеница је да према нама председник Русије Владимир Путин има једну врсту погледа, виђења и односа и третира нас као равноправне и труди се да разуме нашу жељу да будемо слободни, а са друге стране, имате ЕУ и Вашингтон који су нас бомбардовали, који не признају наш Устав и који сматрају да на нашој територији постоје две државе. Наши интереси се у највећем броју случајева поклапају са интересима Русије, Кине, Индије и Бразила.
На Косову је већ годинама тешка ситуација, све више Срба напушта своје домове, доведен је у питање и бриселски дијалог. Да ли ви имате неки конкретан план?
— Сасвим једноставно, разговарати са чланицама Савета безбедности. Европска унија нам није наклоњена, такорећи: „нашој љубави је крај“. Ми улазимо у спортски окршај где судија јасно на почетку каже да ће судити целу утакмицу против тебе, не само у случајевима када се не зна чија је лопта већ у сваком појединачном случају и ми пристајемо да играмо ту игру. Бриселски споразуми су неуставни, а одлука Уставног суда да су бриселски преговори резултат политичке воље је скандалозна. Нисам правник али имам право то да кажем као грађанин ове земље. Треба отворено рећи да нас ти преговори више не интересују, зато што је Србија на штети.
