Приватна војна компанија „Military Professional Resources“ (МПР) била је „десна рука“ Пентагона у свим „ратним походима“ на Балкану — од Хрватске до Косова. Њени припадници су још активни на Косову где учествују у обуци будуће војске Косова.
Фирма је основана 1987. године и власништво је осморице пензионисаних официра америчке војске. Први човек и оснивач те америчке паравојне организације је пензионисани генерал Бенц Џон Кредик, иначе бивши радник Пентагона, а бизнис им иде тако добро да су 2010. године (последњи доступан извештај) инкасирали 15,7 милиона долара.
Пентагон је ту фирму први пут на Балкану ангажовао за обуку хрватске војске у војној акцији „Олуји“. За обуку хрватских војника и логистику у акцији којом је из Хрватске протерано скоро 250.000 Срба МПР је од Министарства одбране САД добио 50 милиона долара.
Камп за обуку налазио се у близини Задра, а обуку хрватске војске водио је генерал мајор Ричард Грифит, вијетнамски ветеран. Умешаност те фирме у војну акцију „Олуја“ обелодањена је после тужби које је неколицина крајишких Срба против њих поднела пред судом у Чикагу. Епилог те тужбе је нејасан, јер је по једној верзији одбачена, док други говоре да се завршила нагодбом тако што су Срби тужиоци прихватили понуђену суму као накнаду.
За исти посао током рата у Босни, радећи за муслиманску страну, та фирма је од Пентагона добила 100 милиона долара. Осим обуке, она је и током ембарга УН на наоружавање зараћених страна имала задатак да наоружа Муслимане за коначан обрачун са Србима. То је и урадила, али је потписивањем Дејтонског споразума, МПР у Босни остао без посла, па је по налогу Пентагона наставио рад на Косову. Томе је добрано кумовао Агим Чеку, који је био хрватски генерал, али и један од вођа ОВК на Косову. Обуку припадника ОВК за „герилски рат“ против српске војске, логистику за нападе и тренинг кампове за нове чланове ОВК, који су били инсталирани на северу Албаније, водио је лично први човек МПР-а — Бенц Џон Кредик.
Косовски рат за МПР је био извор правог богатства, јер је за нешто више од две године ангажовања, укључујући и наоружавање ОВК, „зарадио“ близу 200 милиона долара! Године 1999. одмах по окончању НАТО бомбардовања СРЈ, МПР се „притајио“ обучавајући Албанце за напад на Македонију 2001. године. За „првог“ човека изабран је Самедин Џезаириј, познат и као „командант Хоџа“. Тај аустријски држављанин, пореклом из Албаније, борио се и током косовског рата на страни ОВК, а са Кредиком се познавао из рата у Чеченији и Авганистану. Командант Хоџа је као вођа муџахединске 112. бригаде предводио напад на Македонију заједно са 17 инструктора те америчке приватне војне фирме.
Информације које су процуреле из НАТО-а 2002. године, а којима је располагала и немачка обавештајна службе БНД, указивале су да је Џезаирију тада био намењен много озбиљнији задатак од освајања македонске територије за Албанце. Он је према тим подацима требало да створи простор за формирање огранка Ал Каиде на Балкану у троуглу југ Србије–Косово–Македонија. План није успео, па се војни део МПР-а повукао, док се цивилна веза наставила са Косовом преко Филипа С. Голдберга, који је био шеф америчке мисије у Приштини од 2004. до 2006. године.
Голдберг је иначе играо активну улогу у распаду Југославије. Од 1994. до 1996. године био је одговоран за сектор „Босна“ у Стејт департменту. Блиско је сарађивао са специјалним изаслаником Вашингтона Ричардом Холбруком и играо је централну улогу као шеф кабинета преговарачког тима у Дејтону. Голдберг је радио под надзором помоћника државног секретара САД Џона Негропонтеа, који је био директно задужен за разне „активности“ америчких амбасада, које су сарађивале са МПР-ом широм света, и који је био цивилна веза са том војном фирмом.
Голдберг је 1996. године радио и као специјални асистент тадашњег помоћника државног секретара Строба Талбота који је заједно са државном секретарком Медлин Олбрајт одиграо кључну улогу у бомбардовању Југославије 1999. године. Његов близак сарадник у то време био је Џејмс Фоли, човек који је био на челу информативне службе у Стејт департменту и који је блиско сарађивао са амбасадором НАТО-у у Бриселу Џејмијем Шејом. Непуна два месеца пре војног напада НАТО-а на СРЈ Фоли је позвао ОВК да се „трансформише“ у угледну политичку организацију, преузевши на себе обавезу да од „терориста ОВК“ направи политичаре који и данас владају Косовом.
МПР је за успех на Балкану добио велики бонус од Пентагона и америчких власти, али и из приватних фондова који се доводе у везу са породицом Клинтон.
Та фирма, то јест њени припадници и данас су веома активни на Косову, у војним и цивилним припремама за формирање војске Косова. Буџет за косовску војску досегао је 42 милиона евра, а план је да се сваке године повећава за око четири милиона. Тај позамашан „џепарац“ за војни сектор сиромашног Косова пуни се и преко МПР-а, тачније из америчког војног буџета. Њиме се плаћа обука трансформисане ОВК, као што су руковање најсавременијим оружјем, учење страних језика, образовање кадрова по престижним војним академијама у свету, итд. Обуку обављају припадници МПР-а.
У неким страним медијима током деведесетих година прошлог века, припадници МПР-а су били названи сведоцима ратних злочина над Србима широм Балкана, али их никада ниједан суд није процесуирао као потенцијално озбиљне сведоке. Америка и Пентагон сваки пут су демантовали било какву везу са МПР-ом, иако постоје бројни докази о сарадњи те фирме и Пентагона.
У саставу МПР-а налази се око 340 бивших америчких генерала, обавештајаца, специјалаца, али и каријерних дипломата. Фирма је основана када је Америка схватила да у неким сукобима не може да буде директно војно умешана или присутна због Уједињених нација, па је МПР користила као „пречицу“ за рушење режима које није могла да стави под своју контролу. Тако обучена група људи са вештинама стицаним у ратовима у Вијетнаму и другим земљама могла је да уђе на сваку територију на свету и да изазове такозване „блиц“ кризе, немире, а као што смо видели и ратове. МПР је најбољи посао обавио на Косову, па је тај сценарио касније примењиван и у Сомалији, Боливији, на Хаитију…
Та компанија тренутно има 100 милиона долара у активним уговорима, 800 сталних теренских агената и 12.500 особа које раде по позиву.
