Изјава нове америчке амбасадорке у УН на први поглед може да се учини као противно више пута израженој тежњи нове администрације да побољша односе с Русијом. Анализирајући цитат Хејлијеве, аутор, међутим, закључује да се њене речи нису односиле на већи део антируских санкција, пре свега, на санкције против руских банака и енергетских компанија које су много важније за инвеститоре.
Аутор објашњава да санкције против Русије нису увођене истовремено, него су се постепено проширивале. Првобитно су у марту 2014. године биле уведене санкције низу руских званичника. Тог лета САД и ЕУ су увеле такозване секторалне санкције које погађају велике банке и енергетске компаније. Обама је, најзад, у последњим месецима свог мандата, увео ограничења против руских обавештајних служби и приватних лица, оптуживши их да су се „мешали у изборе“.
„Изјаве Хејлијеве нису се односиле на најважније санкције, чије укидање желе сви. Она је то изразила потпуно јасно“, цитира аутор једног од руководилаца компаније „БЦС Глобал маркетс“ Џозефа Дајана.
Укидање санкција против највећих руских компанија, попут „Росњефта“, на Западу повезују с испуњавањем Минског споразума о решавању сукоба у Донбасу.
Аутор, међутим, наводи да реализовање Минског споразума неће бити једноставно, с обзиром на то да тежња Доњецка и Луганска ка аутономији противречи интересима кијевских власти.
Трамп, ипак, може да укине секторалне санкције чак и у случају да одредбе Минског споразума не буду потпуно испуњене, наглашава Рапоза.
„Независно од вашег односа према Трампу, не можемо да не признамо да је нови председник буквално небески дар за инвеститоре који раде с Русијом“, сматра економиста и сарадник међународне инвестиоционе компаније „Блек рок“ Херардо Родригес.
Инвеститори не треба ужурбано да тумаче речи Хејлијеве као доказ да Бела кућа жели по сваку цену да задржи санкције против руских компанија, закључује аутор.
