Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је да треба ажурирати информације о ставовима Русије и САД да би се говорило о продужењу Споразума о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ). Иако у Белој кући то нису коментарисали, медији су раније саопштили да је амерички председник Доналд Трамп у телефонском разговору са председником Русије Владимиром Путином назвао споразум СТАРТ 3 несрећним и постигнутим у корист Русије.
Подсећања ради, споразум СТАРТ 3 потписали су председници Русије и САД 8. априла 2010. године у Прагу, а ступио је на снагу након ратификације Државне думе и Конгреса 5. фебруара 2011. године. Споразум предвиђа смањење стратешких носача интерконтиненталних балистичких ракета и тешких бомбардера са обе стране до 700 јединица и до 1.500 нуклеарних бојевих глава на њима.
Међутим, како објашњава војни аналитичар Андреј Млакар, украјинска криза практично је споразум ставила ван снаге и он никада није био примењен. Оно што се Сједињеним Државама није допадало јесте то што је Русија била у предности по броју нуклеарних глава и балистичких ракета, док су САД мало заостајале, пре свега јер су одређени број нуклеарних подморница конвертовале у носаче крстарећих ракета по доктрини поморске моћи за 21 век.
„Крајњи циљ је да се нуклеарне бојеве главе на обе стране сведу на 1.500, уместо садашњих 3.000 до 3.500, колико је дозвољавао СТАРТ 2. Сада вероватно Трамп жели да поврати првенство моћи у односу на Русију, па чак нуди да обе стране имају једнак број атомских глава, како би се направила равнотежа између две силе“, сматра Млакар.
Војни аналитичар Александар Радић каже да је последњих година створена атмосфера опасне трке у наоружавању, у којој се поставља питање да ли је дошао тренутак да се подвуче црта и пронађе заједнички договор, који би за почетак омогућио пун и дуготрајан живот актуелног споразума у циљу глобалне безбедности.
„Колико год да се ограничи нуклеарни потенцијал, остаје довољно нуклеарних бојевих глава за наношење фаталних удараца између страна у неком замишљеном нуклеарном сукобу, али много је важнија она политичка подлога која, ако дође до преговора Москве и Вашингтона, показује да желе сарадњу, иако и једни и други симболично држе прст на нуклеарном окидачу“, каже Радић.
Како каже, свака страна има свој поглед на мировни споразум, па су наравно из америчког угла Руси у предности, док би Руси опет могли да кажу другачије, с обзиром на то да има доста критичких питања о томе ко је сачувао свој примарни потенцијал. Међутим, додаје Радић, досадашња искуства из докумената која су ограничавала нуклеарно наоружање показују да Вашингтон ипак спретно водио преговоре и у време Совјетског Савеза и за време Руске Федерације.
„Бивши Совјетски Савез је прихватио споразум по коме са бомбардера ’Тупољев 22-М“ уклања могућност допуне горивом током лета, па они због ограниченог радијуса имају ограничено дејство. Са друге стране, и најмањи амерички борбени авион може да носи нуклеарну бомбу и може да се допуњава горивом током лета“, објашњава Радић.
Према његовим речима, оно што ће по свој прилици бити предмет врло озбиљних дискусија Москве и Вашингтона јесте проблем противракетног штита који су Американци инсталирали.
„Ракетни лансери који се користе у противракетоном штиту базирани су на морнаричкој технологији, која омогућава да се користе за лансирање ракета за противваздушну одбрану, али и за крстареће ракете. Када такав лансер поставите у Румунији, онда је технички тачно рећи да је он намењен за противракетну одрану, али такође у року од неколико сати можете искрцати и крстареће ракете које могу да се лансирају из таквог уређаја, и то представља огромно искушење за поверење између две велике силе“, напомиње Радић.
Војни аналитичар Андреј Млакар за Спутњик подсећа да су претходни споразуми, СТАРТ 1 и 2 смањили количину стратешког нуклеарног наоружања, међутим, САД су се 2001. године једнострано повукле из споразума СТАРТ 2, а Американци су наставили да развијају своје нуклеарно наоружање. Како каже, ни Руси нису остали без одговора.
Данас, објашњава Млакар, проблем за САД више није толико Русија колико Кина, која је велики број балистичких ракета распоредила у зону око руске границе, не да би угрозила Русију, већ да би у случају потенцијалног сукоба лакше заузела зону одакле би могла да гађа северне делове САД. Ту је, додаје он, и Северна Кореја и њен нуклеарни потенцијал.
„Тежиште атомског ривалитета се полако помера са Европе на Пацифик и то је заокрет о којем је Трамп говорио. Међутим, да би то остварио, пре свега мора решити споразуме са Русијом. Ако се нађе решење и постави пат позиција у броју атомских бојевих глава, количини балистичких ракета, где Русија сада несумњиво има предност у односу на САД, остаје да се види шта ће се даље дешавати и како ће Трамп реализовати своју замисао“, истиче Млакар.
Подсећања ради, први споразум СТАРТ потписан је 31. јула 1991. на самиту у Москви између тадашњег председника СССР-а Михаил Горбачова и америчког председника Џорџ Буша, а ступио на снагу 5. децембра 1994. године. Ово је био први документ ове врсте између Совјетског Савеза и САД са циљем да се осигура паритет између две стране, а нуклеарни потенцијал ових земаља требало је да буде мањи за 30 одсто. Овај споразум на снази је био пуних 15 година.
