На учестале политичке провокације из региона, премијер Србије Александар Вучић одговорио је економски — предлогом за успостављањем царинске уније земаља Западног Балкана с којим је упознао аустријског канцелара Кристијана Керна и премијере Босне и Херцеговине и Албаније, Дениса Звиздића и Едија Раму.
Зоран Кнежевић, председник „Бизнис енд економи центра“, каже за Спутњик да је свака иницијатива која подразумева проширење сарадње, у принципу, добра и да би је требало поздравити. Међутим, питање је колико је та иницијатива реална и кад би се могла реализовати.
ЦЕФТА нас је одржала
Још нису познате неке кључне ствари из Вучићевог папира, сматра Кнежевић и додаје да иницијатива о царинској унији Западног Балкана подсећа на постојећи ЦЕФТА споразум.
„Србија је тренутно у позицији да најбоље стоји у садашњој ЦЕФТА, пошто је Хрватска иступила кад је ушла у ЕУ. Највеће суфиците Србија остварује у размени са БиХ, Македонијом и Косовом, тако да би то било добро за Србију. Питање је колико је то одрживо и перспективно и колико су друге земље које би требало да буду у царинској унији заинтересоване за тако нешто, јер оне и сада не стоје добро у трговинској размени са Србијом“, каже Кнежевић.
Према његовим речима, ако већ постоји ЦЕФТА, уз перспективу уласка у ЕУ држава-потписница овог споразума, питање је шта би та нова царинска унија донела свакој појединачној земљи.
„Реално, у следећих десетак година уз све најбоље жеље и намере тешко да би се могло доћи до неке чврсте или оперативне царинске уније каква постоји бар у теорији. Да ли ће то бити изводљиво, односно да ли ће све потенцијалне чланице бити заинтересоване, то је сад велико питање, али је добро да постоји иницијатива и да се о томе разговара, па и ако не буде царинске уније добро је да се све баријере за трговину и за економску сарадњу сведу на најмањи ниво и да нам се више не дешавају ствари као што је било кад је Македонија у последње четири године бар два пута привремено блокирала извоз пшенице из Србије“, оцењује Кнежевић.
Немогућа мисија
Економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“, сматра да идеја царинске уније није могућа у садашњем тренутку из више разлога. Према његовим речима, ЦЕФТА је формирана као зона слободне трговине а досадашње искуство говори да тај споразум некажњено крше и БиХ и подручје Косова и Метохије и БЈР Македонија, на штету Србије и њених произвођача.
Тако је доказано да стварање зоне слободне трговине на Балкану под притиском ЕУ како би се земље припремиле за улазак у Унију није могуће, јер се неким земљама „омогућава да се на штету Србије понашају како желе, а да за то нема никаквих пенала“.
„Узмимо у обзир текуће стање у коме смо пред тужбом Муслимана из БиХ, затим претње Едија Раме како ће помоћи Албанцима на Косову против Срба, затим антисрпске ставове Црне Горе, довољно је да дођемо до закључка да је Србија у непријатељском окружењу“, истиче Здравковић.
Позивајући се на податке ЦИА за средину прошле године, од 18,7 милиона људи у региону 7,3 милиона су Срби, 5,2 милиона Албанци и 2,3 милиона Бошњаци, али „у тој бројчаној равноправности постоји неравноправност у политици и другим односима“.
Супериорна Србија
„Што се тиче онога што је овде најважније, а то су трговина и инвестиције, ту је Србија у супериорној позицији у односу на све ове земље и подручја, из простог разлога што је, мерено бројем становника, и највећа економија“, каже Здравковић за Спутњик.
У трговини, Србија је од избијања светске кризе повећала извоз за само 9,7 одсто у земље-потписнице ЦЕФТА споразума, док је у периоду од 2008. до 2016. године укупан извоз повећан чак за 80 одсто, истиче Здравковић.
При скромном расту увоза од 11,7 одсто, увоз из ових земаља је управо смањен за исти проценат, чиме је Србија повећала суфицит са 1,3 на 1,6 милијарди евра, што је „последица сиромаштва и пада тражње у Србији који су оборили вредност увоза из ових земаља“.
Здравковић истиче да и кад је реч о инвестицијама „Србија опет стоји супериорно“, искључиво захваљујући инвестицијама Телекома Србије и Нафтне индустрије Србије у Републику Српску и Црну Гору.
Албанија и Македонија уместо Кине и Русије
„Што се тиче царинске уније, она би била искључиво на штету српско-руских и српско-кинеских односа. Искуство и ЦЕФТА и Споразума о слободној трговини (ССП) када су креиране динамичке царинске стопе показује да су оне прављене на штету Србије и без вођења рачуна о интересима произвођача у Србији“, каже Здравковић.
Он додаје да је код склапања ЦЕФТА споразума био јако мали број српских производа који је на дужи рок заштићен, док су све земље штитиле колико су могле своју производњу. Слично је било и са ССП-ом, кад је Србија много брже спустила своје царинске стопе него што је било ко други.
„У том смислу, Србија је у асиметричној позицији у односу на земље и територију у окружењу јер је она извозник, док су ове земље увозници хране. Србији је у интересу да заштити своју производњу, док је овим земљама у интересу да дођу до прехрамбених производа што јефтиније. И та асиметрија је основни узрок што нека будућа царинска унија није могућа“, каже Здравковић.
Шта ће бити са споразумом са Москвом?
Према његовом мишљењу, у будућности, уколико би се стварала царинска унија, српски произвођачи би имали штету у односима са Русијом, где је у претходних осам година, за разлику од односа стагнације са земљама ЦЕФТА, српски извоз пољопривредних производа експлодирао.
Кнежевић, с друге стране, сматра да формирањем царинске уније на Западном Балкану Србија не би остала без повластица на руском тржишту, али да друге земље које би ступиле у царинску унију не би аутоматски добиле повластице које наша земља ужива.
„Не верујем да би могао да се угрози извоз Србије на тржиште Русије зато што ми имамо врло чврст уговор, и тачно се зна шта ми можемо и по којим царинским стопама да извозимо у Русију и такође, по том споразуму, шта Русија извози на тржиште Србије. Тачно се зна шта се сматра производом Србије, тако да се и по споразуму ЦЕФТА производ сматра произведеним у Србији ако је 50 одсто робе у финалном производу произведено у Србији“, објашњава Кнежевић.
