Загребачки лист наводи да се бискупи, наиме, заузимају за потпуно територијално-политичко преуређење којим би нестала садашња два ентитета, Република Српска и Федерација БиХ са свих својих десет кантона, а замениле би их четири регије формиране око највећих градова — Тузланска, Сарајевска, Бањалучка и Мостарска.
Бискупи се жале да се о њиховом предлогу ћути и да се системски игнорише у јавности БиХ, али и Хрватске. Како наводи монсињор Иво Томашевић, портпарол бањалучког бискупа Фрање Комарице, фрапантан је податак да бискупска политичка мапа, кључан део целог пројекта, није изворан документ, напомиње Јутарњи.
Он тврди да та мапа није резултат промишљања домаћих историчара, географа, политиколога, социолога, теолога, економиста и других научника и стручњака, него је то карта која је послужила УНХЦР за достављање помоћи.
Осим порекла, крајње је чудан и смисао бискупског документа.
Ако се занемаре две историјске покрајине, Босна и Херцеговина нема правих историјских регија с препознатљивим и важним географским, културним, привредним и другим посебностима, какве су, рецимо, Далмација, Славонија или Истра у Хрватској. Бискупске регије нису ништа друго до произвољно исцртане административне јединице.
Загребачки лист истиче да политичка жестина произлази одатле што је бискупски предлог понуђен као алтернативан пројекат и "дејтонској БиХ коју подупиру Срби и трећем кантону који подупиру Хрвати".
Насупрот етничким ентитетима, регије су конципиране као мултиетничке, а тиме и мултиконфесионалне јединице.
Границе би биле исцртане тако да ни у једној регији не буде више од 40 одсто припадника једног народа како би се избегла „политичка мајоризација". Како пише хрватски портал, „етнички инжењеринг бискупа је мирнодопски и административан, а није ратни и насилан, али нипошто не искључује присилу“.
„Бискупски пројекат“ вероватно није ни јако опасан ни посве безопасан, као што није ни јако значајан ни посве безначајан.
„Био би јако опасан када би Католичка црква имала политичку власт или политичку моћ да га наметне и силом проведе. Чим би то покушала да учини, одмах би избио нови балкански рат у којем би учествовале најмање три државе: БиХ, Србија и Хрватска. Није врло значајан зато што Католичка црква у БиХ нема политичку моћ и што њен политички, духовни и морални утицај на Хрвате у БиХ стално слаби“, закључује Јутарњи.
Извор: Танјуг
