Рецимо, председник те земље Петро Порошенко се током прошле године попео са осмог на шесто место „Форбсове“ листе најбогатијих Украјинаца, зарадивши сто милиона долара.
Према недавно објављеној имовинској карти, Порошенко има удео у 104 компаније у Украјини, Русији, Пољској, Шпанији и још седам земаља. Такође, украјински председник има и три стана у Кијеву, кућу у елитном насељу и скупоцене аутомобиле.
За шефом државе не заостају ни други активисти „Мајдана“. Практично сви лидери револуције, који су касније постали посланици Врховне раде, за три године су постали милионери и власници луксузних вила.
До „револуције достојанства“ многи од су били незапослени или су радили неке „ситне послиће“, а данас имају станове, луксузне аутомобиле и живе на високој нози.
На пример, актуелни посланик у украјинској Ради Владимир Парасјук је био сниматељ на свадбама, а његов колега Дмитриј Јарош је имао само аутомобил марке „шкода“, ни копејку прихода, ни кров над главом, наводи портал „Звезда“.
Сада Јарош има свој бренд, назван по неонацистичком покрету који је предводио, „Десни сектор“ и два стана.
Актуелни секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Aлександар Турчинов је постао власник луксузне виле са имањем, а министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков је стекао дванаестособну некретнину, петокаратни црни дијамант и четири бунде, наводи портал.
Главни украјински тужилац Јуриј Луценко пре „Мајдана“ пуштен је из затвора, где је лежао због проневере, а сада заједно са супругом, како се додаје, има у власништву десет станова.
„Феномен ’Мајдана‘ је у томе што није било ниједног програма, ниједне пароле. У почетку су излазили на улице залажући се за европске интеграције и вредности, а затим се испоставило да су само били против тадашњег председника Виктора Јануковича. Њихова главна тема биле су луксузне виле тадашњих власти и златна полуга у облику векне хлеба, тешка око два килограма, која је за њих била симбол корупције и Јануковичевог режима. Индикативно је то што је одмах после Мајдана и државног пуча та златна векна нестала. Јасно је да она сада не лежи у сефу представника старе власти“, каже за Спутњик Константин Бондаренко, шеф фонда „Украјинска политика“.
Три године после „Мајдана“ нова кијевска власт довела је земљу до пропасти, а већи део становништва до „просјачког штапа“. Независне међународне организације већ упоређују Украјину са најсиромашнијим земљама Азије и Африке, иако је та земља после распада СССР-а имала стабилну економију, развијену индустрију и пољопривреду и сав потенцијал за даљи развој.
Према подацима Института за демографију и социјална истраживања Националне академије наука Украјине, објављеним јесенас, само за годину дана број Украјинаца који живи испод црте сиромаштва се више него удвостручио, са 28 на 58 одсто. Неки аналитичари тврде да су те бројке „далеко црње“ и да 80 одсто грађана живи готово на ивици сиромаштва.
„Један од показатеља тога како се живи је БДП који драстично опада, а златне резерве, које су за време Јануковича расле, сада се топе. Док су садашње власти биле у опозицији волели су да понављају како су Јанукович и његово окружење крали 60 долара у секунди. Али, ако погледамо шта се сада дешава, закључујемо да ови сада краду 10 пута више. Јевгениј Черњак, власник бренда ’Хортица‘, који производи вотку и који важи за једног од најбогатијих људи у Украјини, написао је на Фејсбуку да се осетио сиромашним када је видео имовинску карту украјинских посланика“, каже Бондаренко.
Аналитичар наводи да незапосленост расте и према званичним подацима износиће 20 одсто, а „званичне цифре су увек ниже од реалних“.
„Наводно, плате повећавају, а при том цене упорно расту. Девалвација гривне је катастрофална, фактички је национална валута три пута обезвређена у односу на долар и евро. Цене комуналних услуга и даље расту, а званична пропаганда све оне који устану против мера актуелних власти или их критикују називају агентима Москве, Путина и тако даље. У таквим условима тешко је рећи да се материјална ситуација грађана поправила. Појединих грађана јесте, али не и народа у целини“, каже Бондаренко.
Према неким подацима, цене комуналија су толико порасле да премашују најнижи ниво прихода са којим особа може да преживи, а који сада износи 1.600 гривни (око 56 евра). Просечан рачун за комуналије износи 2.500 гривни (око 88 евра), а просечна плата је 5.000 гривни (око 176 евра).
Бондаренко наводи да земља сада опстаје само захваљујући траншама помоћи ММФ-а и парама из иностранства.
„Садашњу гарнитуру на власти чине људи који су читав живот за своје пројекте добијали донације из иностранства и од тога живели. Они и на Украјину гледају као на пројекат за који треба да добију донације од ММФ-а, и једино воде рачуна о томе како да их узму за себе и међусобно поделе, и како да пред међународним структурама оправдају тај потрошен новац. А остали људи их не интересују“, сматра Бондаренко.
Одговарајући на питање како види будућност Украјине, Бондаренко оцењује да ће ситуација остати иста све док се не исцрпе ресурси и док људи попут Сороша буду давали Кијеву новац.
„Јасно вам је да економију убијају, убијају индустрију, пољопривреду и само се воде празни разговори о томе да Украјина може да постане пољопривредна држава, супердржава, како је то волео да каже бивши амерички амбасадор Џефри Пајет. Природни, индустријски, људски потенцијал Украјине је огроман, али судећи по растућем списку оних који су се обогатили на ’Мајдану‘, он остаје у рукама групе људи, а грађани Украјине неће добити чак ни мрвице. За време Јануковича грађани су барем нешто добијали. Приче попут оних: ’за време Јануковича је било лоше, сада је добро‘ нису ништа друго него пропагандни клише актуелних власти“, закључио је Бондаренко.