Слика стварно говори више од хиљаду речи. Ако је неко до сад у то и сумњао — фотографија албанског премијера Едија Раме и високе представнице ЕУ за спoљну политику Федерике Могерини, која илуструје овај текст — разуверила га је.
Рама славу не слави
Срдачно, дирљиво, окице се цакле, осмех развучен од Тиране до Брисела…
Ма, да не морамо да бирамо речи, јер је ипак реч о високим званичницима, рекли би да љубав виси у ваздуху.
Мада, зашто би новинари морали да имају обзира за танана осећања политичара, кад се они сами не држе дипломатских манира.
И не, није Федерика дошла код Едија на славу. Наиме, овај, према казивању многих, амерички поштар на Балкану, не слави славу.
Није му била ни у кућној посети, барем према доступним агенцијским вестима. Шта је било кад се угасе камере — не знамо, а право да вам кажемо — и не интересује нас.
Напросто, дотична фотографија не дозвољава равнодушност.
Поготову што је забележена током посете високе представнице ЕУ Албанији, а све у оквиру њене „балканске турнеје“.
Не дирај тај селотејп
Дакле, док Балкан изгледа као испуцала цигла излепљена селотејп-траком, Федерика Могерини делује тако срећно у полузагрљају премијера Албаније као мајка која дочека повратак сина живог и здравог са ратишта.
За то време Еди Рама делује једнако задовољан и као да каже: „Загрли ме ти и помози ми“, да парафразимо стари музички хит, где је уместо овог „помози ми“, употребљено „опрости ми“.
Но, ко би да је на Рамином месту уопште и тражио опрост за одлепљивање оног селотејпа са Балкана и за поливање те „балканске цигле“ бензином кад му саговорница преко пута трчи у загрљај као да су на Вудстоку.
Логично је да јој каже „помози ми“, а у себи се сети оне чувене реплике из вица: „Све ће ово једног дана бити једна вељика држава, зваће се Вељика Аљбанија“.
Хоће ли?!