Јелко Кацин је у сваком смислу речи човек који одлично познаје ситуацију у Србији и са Србијом. Истовремено је и човек који је, ако смем да користим тај прејаки израз, један од архетипских непријатеља Србије, кад говоримо о политичарима који су у Србији појављивали у име ЕУ, истиче за Спутњик политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, коментаришући незванична сазнања словеначких медија да ће тамошњи амбасадор при НАТО-у бити кандидат за амбасадора ЕУ у Србији.
Баш се намерачио
Како сазнаје словеначки дневник „Дело“, Кацин је озбиљан кандидат за ту позицију и има подршку словеначке Владе, јер је витални интерес Словеније да што више њених држављана буде на европским позицијама.
Ако би Кацин био изабран за шефа Делегације ЕУ у Србији и наследника Мајкла Давенпорта, Словенија би добила четвртог свог човека на тој позицији, пише „Дело“ и набраја Самуела Жбогара, шефа Делегације ЕУ у Македонији, Јернеја Видетича, шефа Делегације ЕУ у Гвинеји, и Митју Дробнича, коме је прошле године истекао мандат шефа Делегације ЕУ у Црној Гори.
Министар спољних послова Словеније Карл Ерјавец је, са званичне стране, према писању „Дела“, рекао да желе што више представника словеначке дипломатске мреже у ЕУ, али и нагласио да је Словенија већ премашила квоту, што указује на висок степен стручности словеначких дипломата.
„Ја, Јелко Кацин, одавно знам да је Косово независно и да није део Србије. Ја, Јелко Кацин, грађанин Словеније, знам да је моја земља одавно признала независно Косово и да је зато спаљена Амбасада Словеније у Београду и да ће Србија за то платити накнаду. Ја, Јелко Кацин, као потпредседник Делегације Европског парламента за Југоисточну Европу поштујем тренутну ситуацију и позицију Европске уније која има статусно неутралан однос према питању Косова.“
Дугачки, претходни цитат, део је интервјуа Јелка Кацина из фебруара 2014. године у својству специјалног изасланика Европског парламента за Србију.
Како се калио представник
Тај бивши посланик Европског парламента, бивши специјални известилац Европске уније за Србију, бивши министар информисања Словеније, бивши заменик министра одбране Словеније желео би, чини се, да буде будући амбасадор ЕУ у Србији.
Ако би Кацин стварно заменио Давенпорта, шта би то значило за Србију?
Кацин се, сведочи Цвијетин Миливојевић за Спутњик, хвалио да су почетком деведесетих година прошлог века Јанез Јанша, потоњи премијер Словеније, и он, као министар пропаганде, да не кажем информисања, фактички режирали, играли главне глумце и на крају и добили рат који није ни вођен против ЈНА, у којем су жртве били неколико десетина голобрадих војника ЈНА.
Људи којима је припадао Кацин су крајем осамдесетих, подсећа Миливојевић, били такозвана слободномислећа авангарда која се скупљала око „Младине“, тадашњег листа Савеза социјалистичке омладине Словеније.
Ти људи су, сећа се саговорник Спутњика, на неки начин били врста органског, динамичног тела које се бавило, како су они то називали, раздруживањем Словеније од такозване недемократске Југославије и такозване хегемонистичке Србије.
„Дакле, ако имате такву политичку прошлост, онда је логично да не можете бити непристрасни. Кацин се немилосрдно трудио да у свих осам година, колико је већ био специјални известилац за Србију, фактички покаже да је и те како пристрасан и да су све његове, не само политичке него и личне емоције, биле на страни Приштине, односно такозване државе Косово“, тврди Миливојевић.
Поредио Путина и Слобу
Поручивао је тада Кацин Србима на Косову „да се опамете“ и да формирају локалне самоуправе. Налазио је за сходно да тврди да се случајеви Косова и Крима не могу поредити. Давао је себи за право да упореди поступке Владимира Путина са политиком Слободана Милошевића приликом, како је навео, „крвавог распада бивше Југославије“.
Пре три године је на састанку Словеначког пословног клуба рекао да Србија није правна држава и да је правосуђе са тужилаштвом у оквиру њега највећи њен проблем. Због тога, тумачио је тада Кацин, нема ни страних улагања и неће их ни бити док Србија не пошаље јасну поруку да је правна држава.
На ономадашњу вест о потенцијалној кандидатури Јелка Кацина за новог шефа Делегације ЕУ у Босни и Херцеговини, покојни професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић је тада нагласио да његово номиновање није нешто што би било кога учинило задовољним.
Кацин се, истакао је том приликом Симић, у великом делу бивше Југославије сматра једним од инспиратора и људи који су гурнули земљу у крвави грађански рат и личношћу која не би могла на било који начин да допринесе обнови поверења.
„Мислим да је још његово именовање за представника ЕП за Србију било веома провокативно. Чини ми се да би именовање човека, за кога многи сматрају да му је место у Хашком трибуналу, уместо што представља ЕУ, сигурно било корак назад у политици Европске уније на Западном Балкану“, тврдио је Симић.
Као известилац за Србију Кацин се према земљи домаћину односио као према недоношчету, или незрелом детету према којем треба применити правилне педагошке мере.
Тако је, на пример, упитан шта би саветовао свом наследнику на месту известиоца, Кацин поручио да се не удвара Србији, јер то може да произведе контраефекат.
Због свега наведеног, често је жестоко критикован, а повремено су се чули и захтеви да му се откаже гостопримство, као кад је септембра 2013. године оценио да је, имајући у виду предстојеће преговоре о чланству Србије у ЕУ ово „прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине“, које је по њему „нејасно“.
Кацину би добродошло да опет „паметује“ по Србији. За већину у Србији то његово „паметовање“ чини се да никако није добродошло.
