У ексклузивном интервју за Спутњик Богданов наводи да је то рекао и председнику и премијеру Србије Томиславу Николићу и Александру Вучићу, од којих је из прве руке чуо шта се дешава у региону, те да ће пренети у Москву оцене о томе шта се дешава у Србији и око ње. Динамика развоја ситуација и на Балкану и у Србији је тако интензивна да то захтева сталне контакте и координацију између Београда и Москве, а у том светлу велики значај имају контакти руководстава наше две земље, истиче Богданов. Он није могао да прецизира кад се може очекивати следећа посета високих руских званичника Србији и обрнуто, а кад је реч о датуму испоруке руских „мигова“ рекао је да је то питање за људе који се непосредно баве војно-техничком сарадњом наше две земље.
Судећи по ономе што је саопштено из кабинета премијера и председника, најважније питање које сте данас разматрали је регионална криза. Јасно је да је ситуација овде поново нестабилна. Премијер Вучић Вам је такође говорио и о Косову, о намери Приштине да формира „војску Косова“ супротно резолуцији 1244. Ви сте рекли да било каква нестабилност на Западном Балкану лоше утиче и на околности на међународној сцени. Можете ли нам објаснити шта сте имали у виду?
— Наравно, зато што се Блиски исток назива тако, јер нам је близак, али Балкан, овај регион и Србија су много ближи и Русији и руском народу и нашим интересима. С тим у вези ми смо заинтересовани да овај регион буде стабилан и безбедан. То би створило и услове за економски развој земаља овог региона и Србије и повољније услове за развој односа и плодотворну, резултативну, обострано корисну сарадњу са Русијом. Свакако да ово што се дешава у овом региону непосредно задире у наше интересе. То је и питање безбедности, борбе против тероризма, стабилности у овом региону, јер ми бисмо заиста желели да видимо добре, повољне, мирне услове за развој наших односа са Србијом и суседним земљама.
Откуд одједном таква нестабилност у региону? Како Москва види разлоге те нестабилности?
— По нашем мишљењу, постоје снаге, и локалне, и на ширем плану, које су можда заинтересоване да се створе неки проблеми међу народима и државама у овом и другим регионима како би настала ситуација конфронтације. Она би омогућила да се по принципу завади, па владај манипулише и утиче на ослабљене актере политичких и других процеса у одређеном региону света, укључујући и Балкан.
С друге стране, са Запада чујемо рафалну паљбу упозорења да је управо Русија разлог нестабилности на Балкану јер она хоће да се врати на Балкан. Рецимо, премијерка Британије Тереза Меј позива западне колеге да се активније супротстављају актима Русије на Балкану. Посебно се акцентује, како кажу, дезинформациона кампања Русије и по правилу се помиње оно што се десило у Црној Гори, тај наводни покушај државног преврата. Дакле, свуда им се привиђа рука Русије. Како ви видите те оптужбе?
— Добро сте рекли, свуда. Шта год да се деси, било какви проблеми да искрсну, па и у унутрашњој политици, рецимо председнички избори у Сједињеним Државама, сви виде руку Москве. Пошто је то постало већ опште место у размишљањима неких наших западних партнера, руководилаца и медија веома је тешко коментарисати такве изјаве. Надам се да ће ускоро шеф британске дипломатије Борис Џонсон посетити Москву и да ћемо имати прилику да са нашим британским партнерима размотримо сва та питања. Што се тиче наших односа са балканским народима и Србима, они имају вишевековну историју, па и духовну. Мислим да постоји посебан карактер наших односа и зато се не може рећи да смо ми одлазили и долазили. Увек смо били ту и увек су Срби били у нашим срцима. Не треба да буде никаквих илузија нити сумњи да ми саосећамо са народима овог региона, а пре свега са српским народом имамо посебну блискост. Ми смо православни народи. Са друге стране, ми свима кажемо и показујемо то на делу да поштујемо принципе међународног права, поштујемо Повељу УН и принцип немешања у унутрашње послове суверених држава. Ми сами се придржавамо тих принципа веома строго и позивамо наше партнере, па и оне на Западу да заиста поштују и Повељу УН и чврсте принципе да је судбина народа и земаља и овог региона, а то се тиче и Блиског истока, којим се ја непосредно бавим, право и могућност народа да сами одлучују о властитој судбини, вектор развоја тих земаља, ко ће бити у руководству, парламенту, влади у фотељи председника — да је то суверено питање и право самих тих народа. Ми се не мешамо у та питања и позивамо наше партнере укључујући оне на Западу да се не мешају.
Рекли сте такође да делите став Србије кад је реч о решавању регионалних питања, а поручили сте и да Србија може и надаље да се ослони на Русију у одбрани својих националних интереса. Како видите ситуацију на Косову, да ли сматрате да је опасно оно што се тамо дешава?
— Оно што смо чули од руководилаца Србије јесте да је они оцењују као опасну и ми немамо разлога да доводимо у питање оправданост таквих оцена. Ми се у овом случају ослањамо на анализе и прогнозе наших пријатеља у Београду и на основу тога ћемо и градити свој политички приступ.
Задужени сте за Блиски исток и Африку и дошли сте да разговарате о тим питањима. Зашто је тако мала земља као Србија важна за разматрање блискоисточних проблема са Русијом?
— То је била иницијатива наших српских колега. Ми веома ценимо такво интересовање за наше ставове и оцене. Са своје стране такође сматрамо да Србија као европска држава са веома значајном историјом може и треба да игра важну улогу. Имамо и неке заједничке пројекте и делимо напоре усмерене на пружање хуманитарне помоћи, између осталог сиријском народу. Знате да је пружена помоћ преко Руско-српског хуманитарног центра и да је послата пошиљка за становништво у Сиријску Арапску Републику. Ту су свакако и проблеми, чак трагедија хришћанства у разним регионима, посебно на Блиском истоку. Знате да одатле беже хришћани због исламског екстремизма који заиста наноси штету народима тог региона и покушава да прикаже ситуацију као да се води верски рат. На удару су се нашли хришћани и с тим у вези у Женеви је пре неколико дана у Савету за људска права одржан међународни форум о питањима присуства и заштите хришћана на Блиском истоку. Било нам је врло драго што се Србија прикључила земљама иницијаторима тог скупа. Ми имамо неколико таквих заједничких праваца који имају практични значај. Да не говорим о проблемима нелегалне миграције која је запљуснула земље Европе и погодила интересе наших српских пријатеља. Ту такође треба тражити узроке и корене тог проблема, а они леже у нестабилности на Блиском истоку и трагедији коју доживљавају народи читавог низа земаља Блиског истока и Северне Африке. И наравно, с тим у вези проблем тероризма и претња коју он носи који се проширио пре свега у Сирији и Ираку. Управо је у том региону настала такозвана Исламска држава. На велику жалост, у редовима тих злочинаца има и грађана Србије, Русије и других земаља, а ми веома страхујемо да ће се, пошто стекну борбено искуство, ти људи са веома опасним идејама и намерама вратити у наше земље.
Зато је наш заједнички интерес да координирамо напоре у борби против тог глобалног зла. А како би ти антитерористички напори били максимално ефикасни то захтева размену информација и искуства и стварање, а на то је позивао и председник Владимир Путин, широког антитерористичког фронта уз учешће највећег могућег броја чланица међународне заједнице и оних снага које могу и способне су да ратују са терористима на терену. Имам у виду и сиријску и ирачку војску и друге формације, између осталог и из редова патриотске опозиције који би могли уз нашу и подршку међународне заједнице да се активно боре и у блиској будућности ликвидирају тај феномен који представља велику опасност на Блиском истоку.
Пoменули сте хуманитарну помоћ коју је Србија упутила у Алеп уз помоћ Русије. Да ли постоји могућност сличних иницијатива у будућности? И можда је рано говорити, али кад се заврши рат у Сирији, а ми се сви надамо да ће то бити врло брзо захваљујући Русији, може ли се Србија укључити у пројекте обнове Сирије?
— Наравно, ми сматрамо да и Србија и друге земље могу да се прикључе зависно од њихове политичке воље, њихових жеља и могућности. Та питања треба упутити нашим пријатељима у Београду и нашим партнерима у другим земљама Европе и не само Европе. Надамо се да ћемо заједничким напорима међународне заједнице успети да прво завршимо рат, а то треба да ураде сами Сиријци, али уз наше посредовање и подршку, а онда без одлагања да помогнемо Сиријцима и Ирачанима да обнове инфраструктуру, економију, да поново изграде стамбени фонд како би се решио проблем миграната и повратка избеглица којих је на милионе у разним земљама, укључујући и Србију.
Кад већ говоримо о Сирији, да ли је могуће завршити рат у Сирији без сарадње Русије и САД, а такође и Турске?
— Наравно да није могуће. Што се тиче наших турских партнера, председник Ердоган је у посети Москви и у току су интензивни, темељни разговори са турским руководством о неколико задатака одједном, да не говорим о нашим билатералним односима који заиста имају стратешки значај. Што се тиче Блиског истока и Сирије, активирали смо процес из Астане где главну улогу играју Русија и Турска, прикључио се и Иран, сад се прикључује Јордан, а за стално присуство и праћење тог процеса УН веома је заинтересована и нова америчка администрација.
Циљ процеса из Астане је јачање режима обуставе борбених дејстава, прекида ватре, али то није довољно. Треба ићи даље, треба јачати напоре самих Сиријаца у борби против терориста и истовремено се бавити унапређивањем полтичког процеса. То је женевска платформа са читавим низом међународних актера. На том плану, наша сарадња са Турском је веома важна, она се сада већ конкретизује и доста успешно напредује. Али ту је и нова америчка администрација председника Трампа и ми очекујемо именовање нових људи који ће се бавити практичним питањима, па и онима који се тичу сиријског решења, као и разрађивање заједничких координисаних приступа како бисмо са нашим америчким партнерима максимално ефикасно унапређивали и питања прекида борбених дејстава, борбе против терориста и испоручивања хуманитарне помоћи сиријском становништву.
И наравно политички процес на бази резолуције 2254 СБ УН која је усвојена једногласно. На том плану и у структурама које су формиране, тзв. Бечком процесу и формату међународне групе за подршку Сирији, увек су ти састанци почињали и одржавани уз коспонзорство Русије и САД. Ми бисмо желели да наставимо и чак ојачамо ту везу, заједничку лидерску улогу Русије и САД, од којих свакако веома много тога зависи и на Блиском истоку и на међународној сцени у целини на плану решавања глобалних проблема и изазова, па и у УН и у Савету безбедности.
Остварени су већ и контакти начелника генералштабова, то је веома важна етапа.
— Већ су се састајали начелници генералштабова у Бакуу, а последњи је био у Анталији. Сматрамо да такви састанци омогућавају да се у темељној и отворенијој атмосфери размотре војно-стратешка питања између Русије, Турске и САД.
