Србија би да се за председника избори, а РЕМ се чешља. Готово у финишу изборне председничке кампање, синоћ и данас је тема распоред канала на даљинском управљачу. Да, баш тако.
Телевизије међусобно полемишу, тумаче закон свака на свој начин, а Регулаторно тело за електронске медије (засад) ћути. Тако је, према овом питању, радило три године и тим нечињењем оставило простор за различита тумачења закона.
Први или Један, Један или Први
Наиме, кабловски оператор СББ дигитална Д3 телевизија одлучио је да промени распоред канала у својој понуди, о томе је писаним путем обавестио кориснике, а од јуче сви они који не желе сами да позиционирају канале — на првој позицији уместо као досад РТС, кад укључе ТВ пријемнике, имају телевизију Н1.
Јавни сервис се, незадовољан таквом променом, жалио РЕМ-у, а Јована Лукић из СББ-а је изјавила да логичка нумерација регулатора не постоји, да сви канали не могу да буду на истом месту и да мора да постоји њихов редослед, те да она не би говорила о угрожавању позиције.
Драган Бујошевић, генерални директор РТС-а, за Спутњик каже да пошто РЕМ није урадио законом прописани посао, онда СББ узима закон у своје руке и почиње да фаворизује своје канале.
„Закон прописује да ниједан од оператора не сме да фаворизује сопствени производ. Овог пута СББ апсолутно фаворизује своје производе, не само телевизију Н1, већ четири своја канала“, тврди Бујошевић.
СББ је, подвлачи он, своје канале гурнуо на најбоља места, а све РТС-ове на лошија места.
„Очигледно да СББ има нешто против РТС-а. Шта је то, не знамо. Можда то што РТС мисли да је нормално да сви кабловски оператори плаћају не само РТС-у него и осталим телевизијама које преносе. Од РТС-а узимају готово 20.000 сати новог програма годишње и не плаћају ниједног динара“, сматра Бујошевић.
Други разлог који генерални директор РТС-а наводи за Спутњик јесте тај што РТС има спорове са СББ-ом, односно што сматра да СББ не може да без затамњивања емитује стране серије, филмове, спортске преносе и остале садржаје које и РТС купује у иностранству.
„Свуда у окружењу и Европи медијски јавни сервиси су на првом позицији. То је нешто што се сматра нормалним“, истиче Бујошевић.
Политика или привилегија
С друге стране, према уверењу Југослава Ћосића, директора програма телевизије Н1, захтев РТС-а упућен РЕМ-у искључиво је резултат политичких притисака и инструментализације РТС-а.
Основна сврха тог захтева, тврди Ћосић за Спутњик, јесте да се телевизији Н1 апсолутно умањи гледаност тако што ће се СББ приморати да је са позиције један премести иза свих домаћих канала, а да се у исто време, као нека врста колатералне добити, обезбеди привилегована позиција за РТС.
Дакле, циљ и задатак РТС-а нису да буде најгледанији, према мом уверењу, а и према закону, чиме се иначе директор РТС-а хвали.
Циљ и задатак РТС-а су, сугерише Ћосић, да развија информативни, едукативни, образовни и тек на крају забавни програм јер га грађани Србије плаћају због тога, а не да би се такмичио да буде најгледанији.
„Наше правне службе знају закон, а он се искључиво односи на област емитовања посредством националних фреквенција и ниједном речју не помиње кабловске провајдере. Не може РЕМ себи да додели право да регулише област коју позитивно законодавство не регулише“, истиче Ћосић.
Н1, поручује директор програма ове телевизије, позива надлежне државне органе и регулаторна тела да поступају у складу са постојећим, а не са непостојећим законским овлашћењима.
У случају сваког другог исхода, упозорава Југослав Ћосић, Н1 ће без сваке сумње да тражи заштиту ОЕБС-а, свих релевантних медијских ауторитета у ЕУ и свих професионалних удружења.
Шта каже држава?
Министарство културе и информисања, како за Спутњик каже државни секретар Нино Брајовић, сматра да је у надлежности РЕМ-а да уради логичку нумерацију канала јер је то формулација из закона о електронским медијима која се спомиње у члану 22 и члану 100.
То практично значи, појашњава Брајовић, да је посао РЕМ-а да кабловским операторима да нумерацију канала по редоследу којим треба да их ставе у своју понуду.
„Притом мислим пре свега на канале којима РЕМ даје на јавном конкурсу дозволу за земаљско емитовање. Сви остали канали које кабловски оператори имају у понуди би требало да их распореде у складу са својом вољом и интересом“, наглашава Брајовић.
