Управа америчких Федералних резерви повећала је референтну каматну стопу други пут за три месеца, и то за 25 базних поена на распон од 0,75 до 1,0 одсто.
„Забележили смо економски напредак у последњих неколико месеци, баш онакав какав смо предвидели“, образложила је председница америчке централне банке Џенет Јелен и најавила да ће ове године још два пута подићи камату и још три пута у 2018. години. Прошле године ФЕД је само једном повећао референтну камату.
Да ли ће се одлука ФЕД-а, али и најављено даље повећавање референтне каматне стопе одразити пре свега на наш дуг у доларима који чини трећину укупног, и на монетарну и фискалну политику?
Гувернеркa Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић за Спутњик каже да је најновије ФЕД-ово повећање основне каматне стопе било очекивано од стране готово свих тржишних учесника и да не представља изненађење.
„Узимајући то у обзир, оваква одлука ФЕД-а је већ била урачуната у цене финансијске активе на глобалним тржиштима. Ипак, с обзиром на то да су поједини тржишни учесници очекивали јаснији сигнал о будућој динамици и већем повећању каматних стопа ФЕД-а, односно четири повећања уместо три у 2017. години, тржишта су реаговала у виду слабљења долара и пада приноса на америчке државне обвезнице“, навела је Табакавићева.
Она је готово као извесно оценила да се економија САД опоравља и да добри макроекономски резултати говоре у прилог даљем повећању каматних стопа ФЕД-а. То би, како сматра, могло да утиче на глобалне токове капитала у смислу повећане заинтересованости за улагање у америчке обвезнице.
То побољшање глобалних перспектива раста није без утицаја на кретања у нашој земљи.
Уз јачање домаћег макроекономског амбијента и постигнуту монетарну, финансијску и политичка стабилност, оно утиче на раст атрактивности хартија од вредности Републике Србије, каже гувернер НБС.
По оцени Табаковићеве, реално је очекивати да би то требало да допринесе и већој отпорности домаће економије и финансијског тржишта на шокове из међународног окружења.
На питање колико ће јачање долара оптерети српски дуг, челница НБС-а каже да стање јавног дуга у доларима јесте подложно волатилности, променљивости курса долара према евру. „Међутим, не препуштајући ништа случају, смањење изложености јавног дуга колебању страних валута је тема на којој Влада и НБС већ предано раде. Допринос већој отпорности домаћег тржишта на спољне утицаје већ је приметан кроз постигнуто побољшање структуре инвеститора у домаће хартије од вредности. Сада имамо већи број квалитетних и дугорочно орјентисаних улагача, а убудуће очекујемо да их буде све више“, нагласила је Табаковићева за Спутњик.
Народна банка Србије ће, додала је она, и даље активно и пажљиво пратити утицаје свих потенцијалних фактора на домаће девизно тржиште и настојаће да обезбеди нормално функционисање девизног тржишта и релативну стабилност девизног курса.
Мерило здравља привреде — бруто-домаћи производ, и даље је у САД испод нивоа који каратерише здраву економију. У складу са тим је било и умерено повећање референтне каматне стопе ФЕД-а, како у децембру 2015. године, тако и децембру 2016. године. И ово сада је и даље веома ниско по историјским стандардима, констатовала је америчка новинска агенција АП. Званичници ове и наредне године очекују привредни раст од 2,1 посто, док у 2019. предвиђају успоравање раста на 1,9 процената.
Шта се с обзиром на то, али и на најаву чешћег подизања основне каматне стопе може очекивати у наредном периоду у Европи, али и Кини другој економији света?
По оцени директора у Економском институту, аналитичара Ивана Николића, Европа не напредује тако добро као америчка економија
Он за Спутњик објашњава да је подизање основне каматне стопе омогућио добар резултат америчке економије првенствено у погледу високе запослености. Стопа незапослености је испод природног нивоа од 4,8 одсто, што је граница. С друге стране, инфлација је у успону, око циљаних два одсто и нема више разлога да се више држи ниска каматна стопа.
„Али и Европи расте инфлација и готово да већ улазимо у моменат када ће се озбиљније преиспитивати чак и монетарна политика Европске централне банке. Али о том потом“, каже Николић. Прогнозе су незахвалне.
Јесте да инфлација расте, али то се може приписати неким краткорочним факторима, напомиње он, подсећајући да динамика економске активности није добра.
„У некој перспективи потпуно је неизвесно изводити неке средњорочне закључке у погледу стања европске економије, да ли ће она преживети у овом облику. Тек сада је у Британији донета и формална одлука о изласку из ЕУ. Видећемо шта ће се ту дешавати. Имамо трзавице на Балкану, ова година је изборна за многе битне земље ЕУ, видећемо хоће ли доћи до неке политичке промене. Све је то отворено питање и, мање-више може имати ефекте на економију. У којој мери, то је потпуно неизвесно“, објашњава Николић зашто је свака прогноза ризична.
Једино се може дефинитивно закључити да су у смислу неке перспективе у овој години ствари извесније, или на први поглед боље у Америци него у ЕУ. Тако и политика коју води ФЕД у овом тренутку ослоњена је на здравије аргументе у односу на европску, сматра он.
Шта ће одлука ФЕД-а донети у односима Америке и Кине, између којих већ неко време траје валутни рат. САД инсистирају на јачању јуана због тога што је Кина највећи извозник у Америку, која управо са Кином има највећи трговински дефицит.
Одговарајући на то питање, Николић каже да је са новом америчком администрацијом неочекивано дошло до приличног заоштравања односа и трзавица. Управо зато се, додаје, не може сада рећи како ће се ствари одвијати.
Подсећа да ће у октобру заседати КП Кине, где ће бити донете одлуке битне за наредни петогодишњи период. Мораћемо да сачекамо још неко време да се разбистри тај однос између Кине и Америке, каже за Спутњик Николић, оценивши да су конфронтације које су постојале у економској сфери сада у другом плану у односу на политичке трзавице.
А на шта у таквим околностима може да рачуна Русија?
Аналитичар Агенције за финансијско-економске анализе (ФИНЕК) Михаил Бељајев каже за Спутњик да није присталица теорије да каматна стопа Федералних резерви САД директно утиче на рубљу.
„Рубља пре свега зависи од стања у домаћој економији. Сада постоје очигледне назнаке опоравка руске економије, и то позитивно утиче на вредност руске валуте. Рекао бих да постоји велики број споредних фактора, стога је повећање каматне стопе много важније за аналитичаре него за оне од кога зависи ситуација у економији“, каже Бељајев.
Он додаје да не би требало занемарити психолошки фактор, које ипак утиче на целокупну слику, пошто постоји одређена традиција повезивања динамике рубље и цене нафте са једне стране и каматне стопе ФЕД-а са друге стране.
На питање, како тумачи чињеницу да је и прошлог пута повећање каматне стопе утицало на вредност рубље и нафте, стручњак каже да каматна стопа ФЕД-а сада више утиче на цену нафте, него на рубљу.
„Мада многи експерти то не желе да признају, рубља сада мање зависи од стања на тржишту ’црног злата‘ него раније. Ситуација се постепено мења, руска економија, иако је и даље у проблемима, постепено се опоравља, и на тај начин се смањује број спољних фактора који озбиљно утичу на националну валуту“, каже руски економски аналитичар за Спутњик.
