„Бивше земље совјетског блока представљају неку врсту лакмус теста који показује да ЕУ у старту није била права мета. Немачка и Cентралнa Европa су неко време цветалe, док су остале нације остављене да стагнирају“, пише политички истражитељ и аналитичар, политиколог и стручњак за Источну Европу Фил Батлер у свом аналитичком тексту за интернет-часопис „Њу истерн аутлук“.
„ЕУ, НАТО и западни савез потпуно су изневерили народе источне Европе. Неузвраћена љубав земаља бившег совјетског блока полако се претвара у презир. Евромајдан, а потом и грађански рат оголили су старе идеолошке и културне поделе. И док се Брисел и НАТО опорављају од недавних догађаја, изазивање страха које је коришћено за утицај на народе у Унији губи своју ефикасност“, каже он.
Он затим као пример наводи текуће политичке процесе у бројним земљама Источне Европе.
У Молдавији, каже он, „постоји општеисточни заокрет ка Русији“. Нова влада ове земље успела је да победи јер је „већина Молдаваца за стратешко партнерство са Русијом“, за које се нови тим залаже.
„Наша садашња проевропска коалиција је 2014. у парламенту потписала споразум о сарадњи са Европском унијом и, искрено, од Европске уније скоро да нисмо ништа добили, а истовремено смо претрпели велики економски ударац губитком руског тржишта и нашег стратешког партнера. То је оно што се деси када на власт дођу политичари који покушају да униште прастаре везе и традиције између наших народа“, рекла је бивша премијерка Молдавије и садашња председница Социјалистичке партије Зинаида Гречеани.
Батлер даље наводи да јужно и западно од Молдавије низ земаља-чланица ЕУ разматра напуштање, налик „брегзиту“, глобалистичког система, за који многи сматрају да је осуђен на неуспех.
На западу је Мађарска, такође, почела да се окреће према Русији, наводи он, а Бугарска „никада није у потпуности била подређена Западу“.
У недавној анкети спроведеној у Мађарској, 75 одсто испитаника фаворизовало је прагматичне односе са Русијом, за разлику од само пет одсто са ставом да „Мађарска не би требало уопште да разговара са руским председником Владимиром Путином“.
„Немири у Букурешту због стварне или претпостављене корупције руководства, сталне потешкоће у Грчкој, стара песма из Србије, па чак и земље као што је Словенија, шаљу јасан сигнал“, сматра он.
Турско ресетовање односа са Русијом, а посебно обнова пројекта гасовода „Турски ток“ одражава заокрет ка Русији Грчке, Македоније, Словеније, Италије и других раније оданих поклоника НАТО-у и ЕУ, истиче Батлер.
„Без обзира на то како класификујете све ове геополитичке потезе, веома је јасан тренд у корист веза са Русијом“, закључује он.
